Njihova mama je odmah posle porođaja pala u komu i posle nekoliko dana umrla.Bez mame Nataše ostale su pre devet godina. Mia je nije ni upoznala. Nina (11) i Mia (9) iz Bora sa tatom Vladom Krsmanovićem žive od danas do sutra.
Pored toga što ne radi i što ima teške povrede zadobijene u saobraćajnoj nesreći, trudi se da im pruži koliko može, da im bude i mama i tata.Od tada o njima brine tata Vlada. I
– I sada se nekada samo pogledamo i duboko uzdahnemo. Trudim se da ih razveselim, oraspoložim, da ne tuguju previše. Prvo sam joj pričao da je otišla do prodavnice i da će da se vrati, ali kako je dete sve više nju tražilo, onda sam joj objasnio da je mama na nebu sa zvezdama. Bol zbog njenog odlaska nikad ne prestaje. One su na samo njima znan način naučile da žive bez majke.U početku je bilo mnogo teško. Najviše kada je starija Nina tražila majku. Nisam znao kako da joj objasnim da mama neće doći. – kaže Vladan, koji ima i sina iz prvog braka, sa kojim je takođe u dobrim odnosima.
-Za njih živim i dišem, samo da one budu dobro. Kada nam je najteže, uvek pomislim šta bi moja supruga rekla da odustanem od dece, i onda krenem napred. Ne smem da padnem zbog devojčica. One su mi sve na svetu. – hrabri se Vladan.
Odmah po rođenju nije davala znake života. Nakon 15 minuta, koliko je trajala reanimacija, začuo se njen plač.I Mia je pravi borac. Božjim čudom je preživela. Rešila je da preživi. Takva je i danas, posle devet godina. Vedra i nasmejana. S druge strane skromna i neustrašiva.
– San mi je da jednog dana jašem konja Obožavam konje. – uz osmeh kaže Mia, i otkriva:
– Da lečim i spasavam ljude. To su moje želje. Možda i neki trotinet ili roleri, i to je to.Volela bih da budem doktorka kad porastem.
Ćuti i samo tužno pogleda u majčinu sliku. Njena sestra Nina je povučenija. Uspeva kratko da kaže:
– Najviše mi nedostaje mama.
– Sanjam o krevetima na sprat. To bi bilo divno, imale bismo više prostora i za druženje i učenje. I biciklu…Volela bih da seka i ja imamo svaka svoj krevet.
Vladan je preuzeo sve obaveze oko kuće i dece.Njih troje žive u stanu od 28 kvadrata koji su kao privremeni smeštaj dobili na korišćenje od Grada u okviru kolektivnog centra.
– Trenutno živimo od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, što skupa bude oko 21.000 dinara. Najgore je što krov prokišnjava i u stanu ima vlage, ali nemamo drugi izbor.Čistim, perem, kuvam, radim sve. Ništa mi nije teško, samo da su Mia i Nina srećne. Svestan sam da im puno toga nedostaje. – dodaje Krsmanović.
Obe devojčice kod drugarica često odlaze, ali im društvo manje dolazi zbog loših uslova i skučenog prostora. A one gotovo da ništa i ne traže.O problemima ne pričaju puno. Kao da su naučili da izlaze na kraj s njima.
– Sada više ni oni ne mogu, stari su i bolesni. Za garderobu mi pomažu prijatelji. Tako nekako idu dani, a ja se trudim da ne oskudevaju previše u najosnovnijim stvarima za život .Kada su ekskurzije u pitanju, tu nam je pomagala suprugina mama, njihova baka. Na more nikada nisu išle. Moji roditelji su ranije izlazili u susret da ih pričuvaju dok su bile manje.- kaže na kraju Vladan.
Nekada nema hrane za sve
Porodica Krsmanović teško živi sa socijalnom pomoći i dečjim dodatkom koji ukupno iznose 21.000 dinara.
-Nalazio sam izgovore da imam nekog posla po kući dok one ne završe sa jelom, kako ne bi posumnjale da nema dovoljno hrane za sve troje. To su teške situacije. Međutim, nekako se snalazimo. Dešavalo se da ostanemo sa jako malo hrane. Ja tada spremim njima večeru, pa ako nešto ostane, večeram i ja. Par puta im je bilo čudno zašto ne sednemo svi zajedno za sto da jedemo. – kaže Vladan.
Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd.
