Za psihološku povezanost sa bakom po majci postoji posebno naučno objašnjenje.
Ako ste imali sreće da odrastate uz svoju baku, vaša sećanja na detinjstvo verovatno su ispunjena divnim, emotivnim asocijacijama na sigurnost i uživanje.
Gene nasleđujemo i od baka i od deka, ali najviše od bake po majci, tvrde stručnjaci, jer njihovi geni imaju moćniji uticaj na potomke dece.Geni praktično predstavljaju jedinice nasleđa sastavljene od DNK. Genetičari kažu da unuci sa bakama i dekama dele u proseku 25 odsto DNK.
Postoji više teorija, ali najveći broj naučnika veruje da je u pitanju “očinska neizvesnost”, odnosno sledeće – majka i njena majka 100 odsto su sigurne da odgajaju svoje dete, dok očevi i njihove porodice u to podsvesno nisu uvek sigurni, zbog toga što nisu oni strana koja učestvuje u rađanju.
Naučnici veruju da je to zbog “veze po X hromozomu”. Naime, baka po majci prenosi na decu 25 odsto X hromozoma na unuke i ženskog i muškog pola, dok baka po ocu prenosi jedan X hromozom na ženske unuke, a na muške prenos hromozoma ne postoji.
Jedna čileanska studija pokazala je da smo od sva četiri roditelja naših roditelja najprivrženiji baki po majci, jer geni “preskaču” jednu generaciju (majku i oca), pa su možda baš zbog toga mnogi bolje slažu sa bakom i dekom nego sa roditeljima.Bake po majci bliskije su sa unucima, veruju naučnici. U mnogim porodicama, upravo majčina majka nosi veću odgovornost za decu i provodi najviše vremena s njima, ulaže u njih i više brine o vaspitanju i odgajanju unuka od bake po ocu.
