U zaseoku Bojanići kod Kragujevca živi devetočlana porodica Radovanović. Muž, žena i njihovo sedmoro dece. Svi jedno drugom do ušiju, a žive teško detinjstvo, teško, ali puno sloge i ljubavi.
Majka Vesna (39), na pitanje kako se snalazi, tiho kaže: “Kako znam i umem…”
Najstariji je Jovan (18) koji završava treću godinu škole za stolara. Marko je tri godine mlađi, uči zanat za bravara zavarivača. Stefan (12) ide u šesti razred. Sara (9) je školarac, drugi razred. Ivana se sa svojih šest godina sprema da postane đak prvak. Trogodišnji Ignjat i najmlađi Lazar, beba od dva i po meseca, stalno su uz mamu. Svi oni žive od socijalne pomoći. Ukupno 21.700 dinara za mesec dana.
Svi dele ono što se ima. Na devet delova, često i na sedam.Ova velika, siromašna, ali složna porodica snalazi se kako zna i ume da ne budu gladni… – da ima za decu, majka i otac su izdržljiviji.
– Jedemo to što mama skuva. Delimo na jednake delove – kaže Stefan.
Od septembra će biti još jedan školarac. Treba nabaviti knjige, obući ih i obuti.Radovanoviće život stalno pritiska. Jedno nekako reše, odmah stiže drugi problem. Četvoro dece idu u školu.
-Skromno nam je sve u životu, pa smo valjda i mi takvi. Ne tražimo mnogo. Da bar deca imaju krevete. Ovako spavaju po dvoje ili troje u istom krevetu . Moja deca rade i pomažu drugima, isto kao i ja. Negde dobijemo hranu, negde garderobu, negde neki dinar. – otvara dušu Zoran.
Ume da prepozna lekovito bilje, donosi i pečurke. Što ubere prvo ostavi za porodicu, a onda nosi drugima da nešto zaradi. Kaže da bi najviše voleo da on i braća i sestre imaju svoju sobu, i da mogu da mu u goste dođu drugari. Ovako, nema gde da ih pozove.Svi su vredni i pošteni. Deca su vesela. Slažu se, vole se. Po skromnom, ali čistom dvorištu trče, jure se. Smeju se i šale. Marko je poznat po tome što voli da ide u šumu koju dobro poznaje…
. Veselo je, nasmejano dete. Jedva čeka školu…Mala Ivana trči po dvorištu
– Čekam samo dan da krenem i da sednem u klupu, da imam učiteljicu. Imam drugare s kojima se igram, ali se igramo samo kod njih, ovde nemamo gde Ja ću da budem đak. Već učim slova. Braća mi pomažu.- kaže Ivana.
-Delimo sve. Kada je hladno, deca se skupe jedno uz drugo. I tako spavaju, toplije im je, kada je toplo nešto je lakše Odeću nam daju ljudi kada ih njihova deca iznose ili ih prerastu. Najveći problem nam je obuća. A kuvamo ono što imamo, i svi zajedno jedemo. – priča Vesna, dok u naručju drži bebu Lazara. Radovanovići su u svoj svojoj nemaštini skromna i vredna porodica. Imaju kuću koja samo što se ne sruši, ali zato im je u dvorištu sve pod konac. Složno ga sređuju, da se bar time ponose.
Kako da pomognete
Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd.
