Tu živi petoro mališana, svi jedno drugom do ušiju. Ljubica je najstarija, ima osam godina, sledi je Andraš (7), pa Nikola (5), zatim Anastasija (4), i na kraju Violeta, najmlađa – od samo dve godine.
U zabačenom vojvođanskom sokaku u Mokrinu kod Kikinde kućerak bez pola krova, umesto vrata rupa, na mestu prozora plastika.
Duva sa svih strana, previše je rupa u zidovima, ne pomažu ni zakrpe od stare odeće. Deca se igraju na hladnom, zemljanom podu pokrivenom izlizanim linoleumom. Stare igračke svuda po sobi. To je njihov kutak, to je njihov dom. Oni, međutim, imaju samo jednu želju – da imaju televizor jer mnogo vole da gledaju crtane filmove.U sobi tri kreveta i peć bubnjara, tolika da tek nešto malo ogreje decu. Iako je maj, još je hladno. Kiša, vlaga, buđ uvlače se u kosti.
– Najviše volim Sunđer Boba, ali mi se sviđa i Lignjoslav – stidljivo kaže četvorogodišnja Anastasija.Ja bih volela da imam televizor, da gledam crtaće.
I Andraš radi, gde ima posla i koliko može jer zbog velikog bruha na stomaku ne može da radi teže poslove.Porodica Gligor živi od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, ukupno 34.000 dinara.
– Za hranu deci uvek zaradim, oni nisu nikad gladni i ne smeju da budu. Gajim i svinje i koze, pa tako prehranjujem porodicu – priča Andraš Gligor.Radio sam u Beogradu na građevini, ali sada više ne mogu. Ne smem zbog ovolikog bruha. Sada pomažem starijim ženama u selu, radim u njihovim baštama, okrečim im kuću, neke lakše poslove po dvorištu.
Supruga Valentina hvali ga da je dobar muž.
Najveći problem je struja.
– Ovako, sačekamo ovo dvoje starijih da dođu iz škole, onda Andraš nacepa drva, ugrejem vodu na šporetu i okupam ih sve petoro ovde nasred sobe u koritu . Snalazim se i ovako, ali mnogo bi bilo lakše da imamo struju, pa da nabavimo neki frižider i leti sačuvamo hranu, a i decu bih lakše kupala.- objašnjava Valentina.
Hvala bogu, zdravi su. Ispečem krompir, napravim supu, ponekad paprikaš sa krilcima. Sve jedu, ali najviše vole slatkiše.U manjoj prostoriji, koja bi trebalo da bude kuhinja, oronuli sto i dve stolice, prastara vitrina i još stariji šporet. – Ovde kuvam, šporet mi baš dobro služi. A deca nisu zahtevna, jedu sve.
– Kada me pitaju “mama kada ćemo moći ovde kod nas da gledamo Sunđer Boba”, ja ne znam šta da im kažem. Ja samo ponavljam “biće, biće”Meni ništa ne treba, ja mogu ovde da živim, ali deca… – prepričava Valentina.
Osmeh im je stalno na licu. Otac ih s osmehom posmatra.I pored svega ovoga, ljubavi u ovoj porodici ne manjka. Deca su vesela, druželjubiva, pričljiva, igraju se jedna sa drugima, sa tatom, mamom.
– Najveća mi je želja da im obezbedim jednu kućicu, ne mora da to bude ništa ekstra, samo da i moja deca imaju normalan život kakav zaslužuju. Ja im, međutim, ništa ne obećavam, ja sam vrlo dobro svestan šta mogu da im omogućim.Nisam ni slutio da će mi u život ući Valentina. Mislio sam da ću ostati sam, sada kada sam srećan jer imam dečicu, voleo bih da im pružim koliko-toliko dobar život. – kaže s pomalo tuge Andraš.
Njoj to nimalo ne smeta, oduševljeno se i dalje utrkuje s bratom. Anastasija, međutim, trči po mamu. Zna da sestra mora da bude odmah presvučena, kao velika brine o njoj. To je njihova svakodnevica, druge igračke nemaju.Ljubica i Andraš su u školi, a za to vreme Nikola se igra sa Anastasijom. Rastvore malo tečnosti za pranje sudova u bočicu, pa prave balone. Violeta ih oduševljeno gleda i trčkara za njima. Nikola je pravi nestaško, istrčava napolje, voli da preskače barice, Violeta ga u stopu prati, ali premala je za tu vodu, pa upadne u baricu.
SMS na 2552
Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd.
Cena poruke 100 dinara
Važi za sve mreže
Dinarski račun:
2750010221949709 90
Societe Generale Srbija
