Bio je 23. mart 1989. Jedan od najvećih skandala u Italiji, čijem fudbalu sramote ne manjka. Policija je na stadionu “Olimpiko” u Rimu upala u svlačionice, uhapšen je prvi čovek Milana, Kolombo, dvojica njegovih igrača reprezentativni golman Albertosi i Morini, kao i četvorica Lacijala, Đordano, Manfredonija, Kaćatore i Pino Vilson. Ovaj poslednji je bio idol navijača, zajedno sa Kinaljom tvorac neverovatne titule Rimljana iz 1974. Od zvezda, zajedno sa ostalim pomenutima završio je u blatu, u zloglasnom rimskom zatvoru Regina Koeljo.
Policija je došla do zaključka da je meč iz januara, sa još nekoliko mečeva duel između Lacija i Milana namešten. Pisali smo o skandalu Totonero, pokušajima dvojice rimskih biznismena koje su uvukli igrači da manipuliše rezultatima Serije A, u toj istrazi je suspendovan, tada igrač Vićence, Pablito Rosi. Kasniji heroj svetske titule Italijana iz 1982. je do smrti poricao umešanost. Ali, najžešće su bili upleteni Rimljani i “Rosoneri”, pa su dva kluba po kratkom postupku izbačeni u Seriju B. Milan je šampiona završio na treće mestu, iza Intera i Juventusa, Lacio u donjoj polovini tabele, ali u zoni spasa, no kako rekosmo morali su u drugu ligu. Žalili su se, ali je krajem jula potvrđena odluka saveza, umesto dva velika kluba, spasili su se Katancaro i Udineze.
Slučaj je hteo da tačno posle godinu dana timovi ponovo igraju na “Olimpiku”, ovoga puta u drugoj ligi, Lacio je imao prednost u odnosu na Milan, jedan bod, ali je Antoneli odneo trijumf za Lombardiju, “Rosoneri” su preuzeli čelo tabele i do kraja ga sačuvali. U drugom delu prvenstva, bilo je 1:1, što je značilo overu Serije A za Milan, a Lacio je ostao u trci za drugo mesto. U odlučujećem meču kod kuće nisu dobili Vićencu koja je ispala, promašili su penal u poslednjem minutu i ostali drugoligaši. Ipak, nisu dugo čekalida ponovo tih godina igraju sa Milanom. I to opet u drugoj ligi, jer su “Rosoneri” odmah sledeće godine, ovoga puta na terenu, posle muka, promene predsednika, trenera. Timovi su 1982. bili u teškoj situaciji, navijači su divljali na tribinama, ali su uspeli da se vrate u elitu. Od tada Milan nikada nije ispao, a sa Berluskonijem je pokorio svet.
U sasvim drugoj situaciji ekipe su bile pred kraj veka, 1999. kada su se Milan i Lacio borili za titulu. Tada je odigran jedan od najboljih mečeva u novijoj istoriji italijanskog šampionata. Timovi su se sastali u oktobru, Milan je prethodne sezone, na klupi sa Zakeronijem uspeo da se okiti titulom prvaka, na opšte iznenađenje. Lacio se trkao do kraja, nije uspeo, ali se sezonu posle vratio po propušteno.
Timovi su ušli neporaženi u meč, Lacio je vodio sa 3:1, ali je to bio dan kada je Ševčenko zadivio nove poslodavce. Ukrajinac koji će ispisati istoriju “Rosonera” je postigao tri gola za pola sata i okrenuo rezultat. Na kraju je Salas izjednačio na 4:4. Sadašnji trener Zvezde Dejan Stanković je bio na klupi Lacija, iako Eriksen nije mogao da računa na Nedveda, a Siniša Mihajlović je dao autogol.
Šampion Milan je uskoro počeo da pada, dobili su još “Madoninu”, ali su poraženi od Juvwentusa, Fiorrentine, nisu dobili Ređinu i Kaljari kod kuće. Ipak, ta sezona će ostati upamćenja po Ševinim bravurama, dao je 29 golova u svim takmičenjima. Klub je završio kao treći, sa 11 bodova manjka u odnosu na Lacio koji su dobili zanimljivo i na “San Siru” sa 2:1, oba gola dao je Boban iz penala. I pored tog poraza, Rimljani su zahvaljujući kiksevima Juventusa na kraju u poslednjem kolu stigli do druge i poslednje titule prvaka Italije.
Sada ni jedni ni drugi ne slove za kandidate za titulu, ali igraju dobro na početku sezone, videćemo kako će se situacija razvijati. Poslednjih pet-šest godina, snage su izjednačene, a ono što je obično karakterisalo mečeve je dosta golova…
