Elizabet Voren, profesorka prava s fokusom na temu bankrota, osmislila je zanimljivo pravilo “50-30-20”. Ovaj metod možete isprobati ako ne možete da uštedite novac.
Gdje god da rade, i koliko god da zarađuju, ljudi imaju potrebu da štede. Osim ako ne pripadaju onom malom procentu (1%) bogataša, koji “troše šakom i kapom”, ne pitajući za cijene.
Najteži dio procesa štednje je početak: odakle i kako početi? Opravdanja za trošenje bez plana uglavnom su vezana za “manjak novca”, “nisku platu”, “mnogo rashoda”. Ali, zato morate imati detaljan plan.
Elizabet Voren, profesorka prava s fokusom na temu bankrota, osmislila je zanimljivo pravilo “50-30-20”, koje znači sledeće:
Tačno 50% vaše zarade treba da ide na fiksne izdatke, kao što su stan, rate, računi, hrana 30% se odnosi na hranu koju jedete napolju, zatim na aktivnosti poput teretane, praznika, putovanja; a 20% od mjesečnog prihoda vezano je za štednju.
Dakle, shodno ovom pravilu, svakog meseca bi trebalo da izdvojite 20% od svojih primanja “sa strane”. Ako zarađujete 500 eura mjesečno, iznos za štednju je 100 eura. Ovo pravilo je svakako lakše sprovesti u delo ako živite sa nekim i dijelite troškove, ali vrijedi pokušati.
To znači da, ako recimo vi i partner/ka za mjesec dana zaradite ukupno 1000 eura, mjesečno možete da uštedite 200 eura. Ostaje vam 815 eura za ostale troškove: stan, račune, hranu, zabavne aktivnosti. Ovde su svakako u prednosti oni koji ne plaćaju zakup stana.
Ako ste podstanar, krenite sa 10% od iznosa plate – namenjenih ciljevima štednje. U odnosu na to, bračni par koji mjesečno zaradi 1000 eura, “sa strane” ostavlja 12.000 dinara ili oko 100 evra.
Prema podacima iz druge polovine januara 2021, prosečna neto zarada u Srbiji, u novembru prošle godine, iznosila je 510 eura. Medijalna neto zarada za isti mesec 2020. je bila 391 eura, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.
Kako je u Evropi?
Prema podacima Eurostata, mesečna prosečna neto primanja građanina EU iznose 1.473 evra. Ako se na taj iznos primeni pomenuti metod, to znači da 736 evra ide na prvu kategoriju, 441 evro na drugu, a 294 je ostavljeno za štednju.
Ako bi prosečni Evropljanin sledio pravilo “50-30-20”, mjesečno bi uštedeo skoro 300 eura, a godišnje – oko 3.500 evra. Naravno, nije dovoljno uvesti samo ovo pravilo, već i voditi računa o stilu života.
Dakle, pratite cene i akcije, vodite računa o tome kada je jeftinija struja (čitaj: noću), ne kupujte stvari koje vam nisu neophodne, smanjite kupovinu “hrane i pića za poneti”.
