Aleksandar Jovanović (1988) iz sela Strojkovce kod Leskovca iznenada je preminuo u subotu uveče u Minhenu gde je njegovo srce iznenada prestalo da kuca posle završene smene na građevini. Skoro celo Strojkovce je u žalosti jer je reč o mladiću koga su svi obožavali.
To je njegov prvi odlazak na tromesečni rad u Nemačkoj i prema rečima njegovih najbližih, radio je na relaciji Auzburg-Minhen. U Srbiji je bio nezaposlen.
– Nestala je jedna dobra duša, jedan vredan čovek koga je celo selo volelo, jedan, slobodno mogu reći – boem, s obzirom da je bio rado viđen u svakom društvu, umeo je da se druži i poslednji dinar bi dao da bi nekome pomogao – priča za JuGmediu njegov najbolji drug, vršnjak i pobratim Marko Masi.
Masi je bio taj kome je pripala obaveza da saopšti tragičnu vest, sada već skrhanoj, majci pokojnog mladića.
– U Subotu sam bio kum u nedelju u rano jutro mi je stigla tužna vest. Uzdrmao mi se ceo svet. On mi je bio najbolji drug i mnogo odavna smo se dogovorili da ću mu biti pobratim kada se bude ženio. Njegovi roditelji su u šoku i nisu u stanju da govore – objašnjava.
On je bio i poslednji koji se čuo sa Aleksandrom.
– Čuli smo se u petak veče. Loše mu je zvučao glas. Pitao sam ga da li je sve u redu, a on mi je odgovorio da jeste i da mu je samo dosadno – priseća se.
Aleksandar je po obrazovanju bio konobar. Radio bi po tri meseca u Crnoj Gori, pa bi u Leskovcu radio kao roštiljdžija, a kada bi ponestalo posla radio je bukvalno sve, najviše sa ogrevnim drvom.
Na nekoliko stranica koje su oformili Strojkovčani ispevana mu je i objavljena pesma, nižu se izlivi tuge, bola i saučešća za prerano nestalim Strojkovčaninom.
Marko Masi kaže da se očekuje da sutra stigne u selo kovčeg sa posmrtnim ostacima i da se vlasnik gradilišta iz Nemačke ponudio da pomogne u troškovima transporta, inače, veoma skupim.
Zvao je majku i žalio za njim, govoreći da je moj pobratim bio jedan od najboljih radnika na gradilištu – dodaje Masi.
Pokojni mladić je planirao da se u Srbiju vrati 23.decembra, a da sa društvom i svojim pobratimom proslavi Novu godinu i svoj rođendan – 3. januar. No, nije se dalo.
Iza Alekesandra Jovanovića ostalai su njegovi još mladi roditelji, stariji brat i bratanac.
