Danas pre sahrane se okupilo celo selo ispred kuće Nikolića kako bi malog Iliju ispratilo na večni počinak.
Devojčice u nošnjama neutešno su grlile jedna drugu i pitale se zašto ih je drug sa folklora napustio.
Na sahrani, devojčice u nošnjama i sa ispletenim kikicama tiho su jaukale za svojim stradalim drugaro, a rođak porodice je održao potresan govor.
– Ilija je bio kolovođa u našem kulturno umetničkom društvu. Uvek veseo i nasmejan. Leteo je kao leptir. Oprosti mu, bože, nije znao šta čini. Molim te, primi ga u carstvo nebesko. Nama ostaje samo da se molimo za pokoj njegove male duše. Bože, pomozi njegovoj porodici da preživi ovu tragediju koja je potresla celo selo – jedva je izgovorio rođak jecajući, a onda je dečakov sanduk spušten u raku, uz majčine krike koji su parali nebo.
Podsećamo, dečak se, kao i obično, vratio iz škole i majka ga je poslala da ode nešto da joj donese sa potrkovlja.
Međutim, dečaka nije bilo duže vreme, i majka je krenula da ga traži a onda je videla jeziv prizor.
Meštani pričaju da se veruje da je imao problema u školi, i da je zbog toga digao ruku na sebe.
Mali Ilija je iza sebe ostavio roditelje, dva brata i dve sestre.
