Navršile su se četiri godine od kada je moj suprug kao žrtva prevare, bezzakonja i korupcije – na ovom mestu tragično izgubio život – napisala je supruga čoveka koji je izvšio samoubistvo.
Milan Stevanović je 1. februara 2012. godine izvršio samoubistvo ispred izvršitelja. Stevanović (58), koji je bio vlasnik servisa “Freon” i građevinski preduzimač, otišao je u izdvojenu prostoriju i ubio se svojim revolverom, za koji je imao dozvolu, a u trenutku ubistva u kući su bili njegova supruga i sudski izvršitelji.
Policijska uprava u Kragujevcu navela je da se Stevanović ubio posle neuspešnih međusobnih pregovora advokata, vođenih u prisustvu sudskih izvršitelja Osnovnog suda u Kragujevcu, neposredno pre sprovođenja sudske odluke iseljenja iz kuće u Kragujevcu.
Osnovi sud u Kragujevcu ranije je podneo zahtev za pružanje policijske pomoći, odnosno asistencije radi iseljenja Stevanovića i članova njegove porodice iz kuće koja je bila pod hipotekom i kasnije oduzeta.
Stevanovićev advokat, Tatomir Leković, rekao je da je kuća prodata na licitaciji po sedam puta nižoj ceni od tržišne i da je kupac iz Beograda, sa “sumnjivim kapitalom”, vlasnik benzinskih pumpi.
– Porodica je danas trebalo da se iseli i našli su stan. Molili su tog tajkuna da pomeri iseljenje dok ne prođu ledeni dani, ali on to nije prihvatio – tvrdi on.
Pre nego što se otpočelo sa realizacijom pružanja asistencije, u kancelariji preduzeća ”Freon eko”, koja se nalazi u sklopu oduzete kuće, u prisustvu sudskih izvršitelja, pravni zastupnici Stevanovića i stranke iz Beograda (novog vlasnika) razgovarali su na temu odlaganja donete sudske odluke.
Saopštenje porodice Stevanović iz Kragujevca, prenosimo u celosti:
– Dana, 01.02.2016. godine, navršile su se četiri godine od kada je moj suprug kao žrtva prevare, bezzakonja i korupcije – na ovom mestu tragično izgubio život. Na ovom mestu braneći svoj dom od pohlepnih tajkuna, bankara i od trulog pravosuđa dao je svoj život bez ikakve krivice.
Mi, njegova porodica smo u rođenoj zemlji uz primenu oužne sile iseljeni i proterani, danas razbijeni živimo rasuti po celom Svetu kao beskućnici. NA OVOM MESTU JE PROPLAKALA ISTINA I UMRLA PRAVDA. Danas ću upaliti po jednu sveću umrlom mužu i umrloj pravdi.
Istovremeno, sa ovog mesta poručujem svima koji su na nesreći moje porodice sticali bogatstvo, igrali se sa pravdom i na bilo koji način učestvovali u ovom kukavićkom činu – da će ih nevino prolivena krv mog muža i nesrća moje porodice pratiti čitavog života i dalje kroz generacije koje dolaze i da im neće pomoći nečasno stečen novac i materjalna dobra. Takođe obećavam da ću se boriti pred svim domaćim i stranim sudovima i institucijama – sve dok istina o ovom zlu ne izađe na videlo.”
