Nada Topčagić slomljena je od bola za dugogodišnjom prijateljicom Merimom Njegomir koja je preminula posle teške borbe sa kancerom pankreasa.
Legende naše narodne muzike bile su decenijama nerazdvojne prijateljice, ali Topčagićeva kaže za “Informer” da je poslednjih dana komunicirala samo sa Meriminom ćerkom Ljubicom.
– Ma, strašno, neverovatno! Kako ode žena i to kakva žena! Ljubica, njena ćerka, piše mi sinoć sa Meriminog telefona. Ustvari već četiri ili pet dana mi je ona pisala s njenog broja i bilo mi je sve jasno. Strašno, nemam reči, bez teksta sam. Posle ovoga više ništa nije isto. Otkako sam čula za Marinka Rokvića i sad za Merimu, ništa više u mom životu neće biti isto. Ništa za mene ne postoji. Toliko sam tužna, i jadna, i očajna. Ona se do poslednjeg dana nadala da će se izlečiti, da će da prođe… – kroz suze priča Nada.
Mnogo toga su prošle zajedno, mnogo je anegdota, lepih i teških situacija koje će Nada pamtiti do kraja života. Ali danas želi da naglasi koliki je lav bila Merima.
– Znate li vi kakva je to žena bila?! Uvek spremna da pritekne u pomoć. Setim se sinoć, eto kao da sam predosećala tragediju, situacije kad sam bila u inostranstvu, a nije imao ko dete da mi čuva. Merima se tu za čas stvorila. Dolazila je kod mog sina kad je imao upalu pluća. Bila je toliko brižna. Kad god mi je trebalo nešto samo – Merima, Merima, Merima… Ne mogu da dođem sebi. Nije mi do života.
Nada kaže da je upravo od Merime nedavno saznala i da je Marinko Rokvić vodio borbu za neizlečivom bolešću, a sve do tad je verovala da će njen kolega biti dobro.
– Bila je u mukama, u stravičnim bolovima, samo što meni Ljubica nije htela ni da kaže sve. Očajna sam. Jezivo je ovo. Ode takva žena, takav pevač, takva osoba. Ne mogu da vladam sobom. Toliko se mučila, kad smo se čuli pre 20 dana, ona mi je rekla za Marinka da je ozbiljno bolestan. Ja sam do tad mislila da on ima bakteriju. Ali kad je ona meni rekla da oboje imaju kancer pankreasa, da je metastaziralo na jetru. Rekla mi je da je bila na nekoj ogromnoj hemoterapiji od 48 sati! Verovala je da će otići na operaciju i da će ozdraviti. A ja joj slala poruke: “Piši mi Merimice”. Sinoć mi je njena ćerka poslala poruku: “Nadamo se boljem…” I ta deca su se borila u tuzi i jadu. Meni moj Zlatko kaže nemoj da im dosađuješ, ali ja sam sedela do tri ujutro i pitala se šta se dešava.
Topčagićeva kaže da je bila spremna i na kraj sveta da ode da bi Merimi donela lek, ali bolest je bila jača. Skrhana bolom zbog smrti drage prijateljice Nada kaže da je čitav njihov život protekao u jurnjavi i borbi, a da se nisu ni setile da uživaju.
– Tako proleti život. Nije bitno više šta imaš u životu. Samo mi je poslednji put rekla: „Ne znaš ti Nado moja šta znači kad te ništa ne boli, kad možeš da se nasmeješ, da popiješ kafu, čuvaj to.“ Nisam smela da je pitam da li je toliko jezivo boli. Uzimala je neke kapi, neke lekove. Pitala sam je šta joj treba, hoće li da idem u inostranstvo, bilo gde, da joj donesem lekove. Rekla je samo: „Ništa Nado moja, sve je proletelo, sve je prošlo…“ Sad kad gledam svoj život, naš život, shvatam da nismo uživali ni u čemu, jezivo, nikad nismo bili kod kuće, ni sa decom, stalno jurile, pokušavale da stvaramo, a ustvari život je proleteo. Koliko se samo borila za decu, za njhove živote, da uspeju, da se školuju… A ni Marinko ni ona nisu doživeli da sad u smiraj karijere uživaju malo – dodaje Nada Topčagić.
Kurir.rs/Informer
