Ispovest oca koji je rešio da napusti sina obilazi internet, a nakon što je izneo detalje situacije, ljudi mu savetuju ne samo da ga napusti, već da promeni i broj telefona.
Kroz celo njegovo detinjstvo smo moja žena i ja imali problema sa najstarijim sinom (23) ali nekako smo uspevali da plivamo. Kada bi krenuo da ređa loše ocene, uzeli bismo privatnog nastavnika. Kad bi postao problematičan i krenuo da se tuče sa drugom decom, slali smo ga kod psihologa. Kad je počeo da bije našeg mlađeg sina, poslali smo ga na terapiju gde nikad nije dobio neku zvaničnu dijagnozu. Kad je uhapšen zbog opijata, poslali smo ga na odvikavanje. Sve što smo probali da uradimo za njega nekako nam se obilo o glavu. Uvek bi se vratio na stranputicu. Prevario bi nas – odjednom bi zaređao petice i mislili bismo da se sve popravlja, a onda mi uradimo nešto što se njemu ne dopada – recimo kažemo mu da nađe posao ili da popravi nešto u kući, i on namerno dobije sve jedinice.
Kad se sa terapije vratio kao “novi čovek”, opet smo poverovali sve dok on ne bi procenio da više pažnje poklanjamo njegovom mlađem bratu i iskaljivao se na njemu. Sve svoje uspehe koristi protiv nas. Ako ne uradimo kako on želi, preti nam da će upropastiti sebi život jer zna da se toga najviše plašimo. Najgore je bilo pre par nedelja, kada je bio uhapšen pod sumnjom da je planirao napad u svojoj bivšoj srednjoj školi u koju sada ide njegov mlađi brat i u kojoj je moja žena nastavnica.
Došao sam do tačke da ne znam šta ću sa njim. Ne sumnjam da bi napad zaista sproveo u delo i pitam se da li bi upozorio brata i majku pre nego što bi to izveo. Mislim da ne bi. Porodica mi je uništena. Probali smo sve, probali smo da pomognemo njemu, probali smo da se mi menjamo, ali ništa ne funkcioniše.
Ne znam gde smo pogrešili. Utrošili smo vreme, ljubav i novac na njega, izgleda bezuspešno. Plašim se za njega, ali mi ćemo ga ostaviti. Odlazimo iz kuće. Platili smo mu advokata i to je to od nas. Pored toga, ostavili smo mu novac, šest meseci plaćene kirije i dali smo mu pristup ušteđevini za fakultet, koji ne verujem da će ikad upisati. Mislim da nam neće nedostajati. Volim svog sina, ali ne volim čoveka u koga se pretvorio – piše očajni otac na Redditu.
Kroz celo njegovo detinjstvo smo moja žena i ja imali problema sa najstarijim sinom (23) ali nekako smo uspevali da plivamo. Kada bi krenuo da ređa loše ocene, uzeli bismo privatnog nastavnika. Kad bi postao problematičan i krenuo da se tuče sa drugom decom, slali smo ga kod psihologa. Kad je počeo da bije našeg mlađeg sina, poslali smo ga na terapiju gde nikad nije dobio neku zvaničnu dijagnozu. Kad je uhapšen zbog opijata, poslali smo ga na odvikavanje. Sve što smo probali da uradimo za njega nekako nam se obilo o glavu. Uvek bi se vratio na stranputicu. Prevario bi nas – odjednom bi zaređao petice i mislili bismo da se sve popravlja, a onda mi uradimo nešto što se njemu ne dopada – recimo kažemo mu da nađe posao ili da popravi nešto u kući, i on namerno dobije sve jedinice.
Kad se sa terapije vratio kao “novi čovek”, opet smo poverovali sve dok on ne bi procenio da više pažnje poklanjamo njegovom mlađem bratu i iskaljivao se na njemu. Sve svoje uspehe koristi protiv nas. Ako ne uradimo kako on želi, preti nam da će upropastiti sebi život jer zna da se toga najviše plašimo. Najgore je bilo pre par nedelja, kada je bio uhapšen pod sumnjom da je planirao napad u svojoj bivšoj srednjoj školi u koju sada ide njegov mlađi brat i u kojoj je moja žena nastavnica.
Došao sam do tačke da ne znam šta ću sa njim. Ne sumnjam da bi napad zaista sproveo u delo i pitam se da li bi upozorio brata i majku pre nego što bi to izveo. Mislim da ne bi. Porodica mi je uništena. Probali smo sve, probali smo da pomognemo njemu, probali smo da se mi menjamo, ali ništa ne funkcioniše.
Ne znam gde smo pogrešili. Utrošili smo vreme, ljubav i novac na njega, izgleda bezuspešno. Plašim se za njega, ali mi ćemo ga ostaviti. Odlazimo iz kuće. Platili smo mu advokata i to je to od nas. Pored toga, ostavili smo mu novac, šest meseci plaćene kirije i dali smo mu pristup ušteđevini za fakultet, koji ne verujem da će ikad upisati. Mislim da nam neće nedostajati. Volim svog sina, ali ne volim čoveka u koga se pretvorio – piše očajni otac na Redditu.
Ljudi, koje je ova očajnička ispovest ostavila bez teksta, imaju različite poruke.
– Uvek mi je žao kad ovako nešto pročitam, ali vama je savest mirna. Zaista ste uradili sve da mu pomognete.
– Ne samo da vam je to pametna odluka, već predlažem i da promenite brojeve telefona i mejl adrese, ako već planirate da ga zaista napustite. Ako je već takav, moguće je da će vas tražiti da se osveti – pišu komentatori.
