Krvna osveta ili “dug u krvi” je običaj kojim se konflikt između dve familije ili klanova, započet ubistvom člana jedne familije, nastavlja međusobnim ubijanjem, jednog po jednog muškarca, sve do poslednjeg. Pripada zaostalim, arhaičnim kulturama.
I pored zabrana i pokušaja da se iskoreni, ovaj običaj postoji i danas, ali jedan od najstrašnijih zločina vezan za krvnu osvetu u staroj Jugoslaviji odigrao se 1970-ih godina u Zenici.
Sve je počelo kada je Stipo Čalić, vozač iz Zenice, učestvovao u udesu u Crnoj Gori prilikom kog je poginuo jedan dečak. Tamošnji sud donio je oslobađajuću presudu za Čalića i čitav događaj proglasio nesrećnim slučajem. Međutim maćeha nastradalog dečaka, Višnja Pavlović, zaklela se da će “krv naplatiti krvlju”. Ubedila je izvesnog Dragomira Dragana Bajčetu da u zamenu za 500.000 tadašnjih dinara, ubije jedanaestogodišnjeg dečaka Bruna, Stipinog sina i tako plati “dug u krvi”. Za naručeno ubistvo je znao i Rajko Pavlović. otac nastradalog dečaka.
Višnja i Dragomir nisu se zadovoljili “samo” ubistvom. Zločin koji su počinili bio je pravo zverstvo. Godine 2011. majka ubijenog Bruna i Stipina supruga Anka još uvek je bila živa i u intervjuu za portal Herceg Bosna, prisetila se tih strašnih dana.
“Višnja i Dragomir, ispričala je, dolazili su im nekoliko puta na vrata, navodno se rasputujući za stan koji žele da iznajme. Videli su Bruna, upoznali mu navike, otkrili gde i kada ide u školu… Višnja je otišla toliko daleko da je prilikom posete stavila Bruna u krilo, popričala sa njim o školi i pomilovala ga. Anki je rekla kako ima jako finog sina.
Jedanaestogodišnji Bruno Čalić ubijen je sa devet uboda nožem i izmasakriran. Višnja Pavlović uhapšena je u Pljevljima 42 sata nakon ubistva, a Bajčeta je priveden u kafani u Nikšiću. On se pred sudom pokajao za učinjeno delo. Višnja nikada. Oboje su osuđeni na smrtne kazne.
Treći saučesnik, Višnjin muž i otac deteta stradalog u saobraćaju Rajko Pavlović, osuđen je na 20 godina zatvora. Četrnaest meseci nakon ubistva, avgusta 1973. Višnja Pavlović i Dragomir Bajčeta streljani su negde kod Sarajeva. Bila je to jedna od poslednjih smrtnih kazni izvršenih u BIH.
Sahranjeni su u neobeleženim grobovima, u skladu sa tadašnjim zakonima da se ubice sahranjuju ovako da bi se izbeglo stvaranje “kulta ličnosti“. Ni danas se ne zna gde počivaju. Rajko Pavlović, Višnjin muž, odležao je kaznu i izašao iz zatvora. Dočekao je da i njegov drugi sin, kog je imao sa Višnjom, pogine u saobraćajnoj nesreći.
Kurir.rs/Istorijski zabavnik
