Olivera Krsmanić (36), prva žena u Srbiji koja je bila osuđena na 40 godina zatvora zbog ubistva taksiste Nezira Šišića (46), trenutno je u Nemačkoj kod majke gde je našla posao i rešila da počne život iznova.
Preokret se dogodio kad joj je “zamena” za smrtnu kaznu ukinuta i na ponovljenom suđenju izrečeno joj 15 godina zatvora za svirepo ubistvo taksiste 12. aprila 2005. godine, dok je za iznude, drogu i ubistvo radnika na benzinskoj pumpi oslobođena optužbi.
Veliki, prljavi grad
Olivera je bila lepotica iz provincije koja je došla u Beograd i pala u “kandže” droge. Zaljubila se u jednog žandarma koji je uzeo pod svoje kao seksualnu robinju. On se, kako je svedočila tokom prvog suđenja, iživljavao nad njom, terao je da prodaje drogu.
Kad je posumnjao da je imala seksualne odnose sa njegovim poznanikom, olovkom joj je po licu ispisao “drolja” i terao je da skoči sa 14. sprata. Gasio joj je čak i pikavce po grudima. Prvom presudom, ona je bila osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora od 40 godina.
Žandarm iz presude
U obrazloženju te presude izrečene 2007. godine, sudija je naložio tužiocu da se žandarm koji je na neki način bio kriv koliko i Olivera, procesuira. Ona je kasnije, drugom presudom, osuđena na 15 godina koje je odležala, a žandarm nikada nije procesuiran.
Sud je utvrdio da ubistvo taksiste Šišića nije bilo iz koristoljublja. Kad je taksista odvezao do prilaza toplani na Ceraku, Olivera je, prema presudi, tražila da zaustavi vozilo, a onda je izvadila pištolj i pucala mu u potiljak.
Pogledala u taksimetar, pa pucala
Pred policijom je ispričala da je taksimetar pokazivao 597 dinara i da je razmišljala da li da plati vožnju ili da ubije taksistu. Izvadila je pištolj i pucala mu u potiljak sa zadnjeg sedišta, ali mu nije uzela novčanik. Tokom suđenja je svu krivicu prebacila na suspendovanog policajca sa kojim je bila u vezi.
Olivera je devet i po godina provela u Centralnom zatvoru u Beogradu i doživela je šok kada je prebačena u ženski zatvor u Požarevac, gde je posle mnogo vremena videla cveće i prirodu. Tada je čak izgubila svest. U požarevačkom zatvoru je stekla mnoge prijatelje. U posete joj je redovno dolazila majka, koja radi u Nemačkoj i kod koje je ona posle izlaska otišla.
Dok je boravila u zatvoru, Olivera je tvrdila da hoće da izađe čista i potpuno se preobratila. Svesna je da je uništila nečiji život, ali je mislila da je otplatila greh. Kad se suočila sa sobom, izgledalo je kao da je izašla iz pakla i konačno kročila na zemlju.
Olivera je kaznu izdržavala u ženskom zatvoru u Požarevcu, a tamo je na raznim takmičenjima osvajala prve nagrade.
Bila je uzorna pritvorenica i uprkos svim obavezama osvojila je prva mesta u takmičenjima u šahu, besedništvu, kreiranju modela i raznim sportskim disciplinama. Po izlasku iz zatvora, Olivera se vratila u rodni Prnjavor kod Šapca. Pošto je u zatvoru naučila više zanata, mogla je lakše da se zaposli.
– Sada živi u Nemačkoj, radi. Rešila je da zaboravi sve što je preživela. Zatvor joj je, kako i sama kaže, spasao život. Ko zna šta bi bilo sa njom da se nije sve to izdešavalo. Bila je u kandžama policajca i droge. Možda danas ne bi ni bila živa – kaže jedan njen blizak prijatelj.
(Kurir.rs/24sedam)
