U nekim varijantama, osoba koja ima strah kojeg ne može da se oslobodi posećuje osobu koja isti “isteruje”
Novosađani u potrazi za rešenjem raznih psihičkih problema potežu za opasnom metodom “salivanja straha”, za koju se koristi kancerogeni i toksični metal – olovo.
U Novom Sadu i široj okolini od nedavno ilegalno dela na desetine hodža, “isterivača” i vračara koji se bave, između ostalog, isterivanjem straha iz ljudi pomoću tečnog olova. Stručnjaci apeluju da su ovakve metode opasne po život, piše portal 021.rs. U razgovoru sa nekoliko osoba koje se bave “salivanjem straha” saznalo se da se metod vekovima praktikuje na ljudima svih uzrasta, a ima nekoliko varijanti.
Kako se “saliva strah” u ljudima?
U nekim varijantama, osoba koja ima strah kojeg ne može da se oslobodi posećuje osobu koja isti “isteruje”, noseći pidžamu ili komad garderobe. Lonac pun hladne vode postavlja se iznad glave, a u njega potom užareni ugalj.
Potom se uzima konac garderobe osobe i stavlja u vodu, uz određeno bajanje (vračanje). Ispod lonca se paljenjem šibice voda greje do ključanja, a nakon rituala se ista voda baca iza kuće. Voda u kojoj se nalazi olovo u nekim varijantama se nakon obreda odmah konzumira, a nekad se to čini danima u, kako kažu naši sagovornici, manjim dozama. Time se ovaj kancerogeni, teški metal unosi u organizam.
Zbog čega ljudi koriste prastare, bapske metode da izleče strah u eri moderne psihologije i medicine? Ni stručnjaci nisu sasvim sigurni. Kako za medije kaže psihološkinja na Klinici za psihijatriju KCV dr Jelena Srdanović Maraš, problem je što ljudi sa psihološkim problemima često ne znaju kome treba da se obrate za pomoć. Mnogi imaju predrasude prema psihijatriji i pogrešno uverenje da se psihologu ili psihijatru obraćaju samo osobe sa teškim duševnim poremećajima.
– Ne bi trebalo osuđivati ljude koji to rade, njihova motivacija je da pomognu sebi ili bližnjima. Nažalost na takve intervencije samo gube vreme. U praksi se suočavamo sa činjenicom da ljudi koji dolaze kod psihologa nekad kažu da su, između ostalih, probali i tu metodu. Brže bi došli do rešenja problema da se jave u pravo vreme, na pravo mestu. Danas postoje mnoge naučno zasnovane, bezbedne i efikasne terapijske intervencije za široku lepezu psihološkh problema – objašnjava sagovornica.
Ona dodaje da iako je motivacija ljudi koji su probali “salivanje straha” u suštini ispravna, jer oni samo žele sebi da pomognu, način na koji to čine nije dobar. Da je unošenje olova u organizam izuzetno štetno potvrđuju u Institutu za javno zdravlje Vojvodine. Kako za medije kaže dr Sanja Bijelović s Instituta, olovo je teški metal, toksičan i karcinogen za čoveka, a posebno za odojčad, decu do četvrte godine starosti i trudnice.
– Olovo ima sposobnost da se taloži u kostima, plućima, jetri, bubrezima, mozgu i posebno u fetusu, zbog mogućnosti lakog prolaska kroz placentu. Toksično dejstvo olova prepoznaje se kao neurotoksično dejstvo, odnosno toksičnost olova ispoljava se kako na centralni nervni sistem (mozak), tako i na periferni nervni sistem (nervi duž celog organizma).
– Znaci toksičnog dejstva su mentalna retardacija i porast krvnog pritiska. Mentalna retardacija je karakteristična za decu, posebno onu koja su tokom razvoja u materici majke bila izložena povišenoj koncentraciji olova – pojašnjava štetnost dejstva olova dr Bijelović.
Ona napominje da je olovo dokazani karcinogen, odnosno element koji kod čoveka može uzrokovati nastanak karcinoma želuca, a dosadašnja ispitivanja su pokazala da on nije biološki bitan element za čoveka – što znači da ne postoji potreba za unosom olova u ljudski organizam.
– Olovo se u organizam unosi vodom i hranom, udisanjem i preko kože. Voda za piće smatra se dominatnim izvorom olova za čoveka, odnosno 50 odsto unetog olova u organizam poreklom je iz vode za piće, zbog čega je propisana maksimalno dopuštena koncentracije olova u vodi za piće od 0,01 mg/l. Svaki unos preko propisane maksimalno dopuštene koncentracije smatra se opasnošću za zdravlje ljudi – kaže sagovornica.
Doktorka pedijatar Doma zdravlja “Sremska Mitrovica” Dunja Civrić kaže da postoji duga istorija lošeg uticaja olova na organizam, a koja je naročito bila vidljiva u starim industrijama akumulatora i u štamparijama. Kako napominje, salivanje straha može biti unosan biznis za prevarante.
– Ljudska muka, problemi vezani za psihičko zdravlje, mentalni razvoj – to su oblasti kao rupe bez dna za hohštaplere, a opasnost za ljude koji ne žele da se leče u u zdravstvenim institucijama kako problem ne bi postao vidljiv. Neki ove običaje izvode besplatno, ali vi možete da ostavite određeni iznos u skladu s mogućnostima – navodi dr Civrić.
Postoji bezbroj svedočenja ljudi koji su se oslobodili određenog straha ovom metodom. Međutim, psihološkinja dr Jelena Srdanović Maraš objašnjava za medije kaže da se radi o placebo efektu kod tih ljudi.
Radi se poznatom fenomenu, koji se sastoji u tome da ukoliko osoba smatra da će joj neka supstanca/lek/intervencija pomoći, to se i dogodi. Naime, ljudi koji se odluče da primene ovaj prastari običaj su uvereni da će to na njih ili na njihovu decu delovati, pa u nekim slučajevima dolazi i do, često kratkotrajnog, oslobađanja straha koji je nekog dugo mučio, ono što zaboravljaju u ovom “obredu” je da je olovo užasno težak metal koji u slučaju prevelikog izlaganja može da dovede i do smrtnih ishoda.
– Važno je apelovati i naglasiti da bi osobe koje imaju psihološke poteškoće trebalo da naprave pravi izbor i za pomoć obrate stručnjacima u zdravstvenim ustanovama – savetuje sagovornica.
