Teško je kad ideš ulicom i vidiš drugu decu. U svakom tražim bar malo njega. Uhvatim sebe kako piljim u njih, pa spustim pogled, bude me sramota – kaže Danijela Drljić, majka petnaestogodišnjeg Dragana iz Pančeva koji se pre godinu dana ubio skokom sa mosta u Tamiš sa teškim kamenom u torbi.
– Draganova razredna i drugovi iz škole su juče bili na groblju. drug mu je svirao tri pesme, isti dečak koji mu je svirao i na sahrani. Plakala sam kada su mi rekli šta planiraju, ali ne od tuge, bila sam dirnuta jer moj Dragan nije zaboravljen… – kaže nesrećna žena.
Dragan Drljić nestao je u noći između 2. i 3. debruara, a zatim je na pančevačkom keju pronađen njegov bicikl. Odmah su alarmirane službe zbog sumnje da se dogodilo najgore. Njegova majka je sve vreme sedela na keju, nadajući se da će se Dragan odnekud pojaviti. Međutim, sutradan je njegovo telo izvučeno iz reke, a život porodice Drljić je zauvek promenjen.
FOTO: PINK.RS
– U subotu 29. januara dali smo Draganu godinu u krugu porodice. Kada odeš na groblje i kada vidiš sliku njegovu, onda te stvarnost udari u glavu i tek onda je najgore. Najteži je taj trenutak kada gledaš spomenik i sliku. Sada kada su bili praznici preplakala sam 31. i 1. kao i Badnje veče, a onda je bila njegova slava Sveti Jovan. Tu sam nekako gledala da se suzdržim. Prvi put je sve izgubilo svoju čaroliju. Rad i posao su me jedino održali, jer dok radiš zaboraviš stvarnost, makar na kratko – kaže ona.
Priseća se sahrane…
– Drug koji mu je svirao na sahrani, svirao mu je za godišnjicu. Sećam se da sam na grobu ostala sama kad su svi otišli i da sam ga zamolila da dva puta odsvira pesmu. To me je tada nekako smirilo – priča neutešna Danijela.
Kaže, sada se trudi da pomogne drugoj deci, da tako bude korisna i nađe utehu.
FOTO: KURIR.RS/DAMIR DERVIŠAGIĆ
– Sinovljev najbolji drug živi tu kod mene u kraju. NJemu sam poklonila Draganove knjige kako bi on lakše učio, a danas, sutra, neka i on pokloni nekom detetu, pa da, eto, ide nekako dalje, da bude nešto dobro od svega. Teško je kada ideš ulicom i vidiš decu. U svakom tražim barem malo Dragana, kad ih sretnem naježim se. Isto tako voze bicikl, plavi su, ista frizura, figura… izdaleka kad ih pogledam, pomislim da je on. Uhvatim sebe da piljim, pa spustim pogled, bude me sramota – kaže ona.
Dečak je pre nego što je skočio s mosta ostavio oproštajno pismo na 17 strana što je duboko potreslo i policajce koji su radili na ovom slučaju.
