Lice i vrat ruskog predsednika u poslednje su vreme prilično natečeni, što je dovelo do govorkanja da je moguće da se Putin zbog nekog oboljenja leči steroidima
Najmanje pet faktora ukazuje na to da je moguće da je na odluku ruskog predsednika Vladimira Putina da izvrši ofanzivu na Ukrajinu uticalo njegovo zdravlje, tvrdi britanski list The Telegraph.
Premda se ogradio i rekao da se za sada radi o nagađanjima, ovaj list navodi da se gomilaju indicije koje upućuju na to da je “ruski predsednik Vladimir Putin ozbiljno bolestan”.
Oni su predstavili pet faktora koji, kako navode, idu u prilog njihovim tvrdnjama.
1) Putinov izgled
Lice i vrat ruskog predsednika u poslednje su vreme prilično natečeni. To je dovelo do govorkanja da je moguće da se Putin zbog nekog oboljenja leči steroidima, tvrdi ovaj list. Nuspojave uzimanja steroida su povećani rizik od infekcija te “promene u raspoloženju i ponašanju”.
– Ponekad, kada se uzima u velikim dozama, steroidi mogu uzrokovati konfuziju i promene u načinu razmišljanja – kažu iz jedne od najvećih britanskih dobrotvornih udruženja za pomoć obolelima od raka.
Pacijent zbog toga može razviti čudne i zastrašujuće misli.
Putin je u novembru 2020. godine tokom sastanka s ministrom finansija Antonom Siluanovim ozbiljno kašljao i televizijske su kamere to snimile. The Telegraph tvrdi da su snimci tog sastanka kasnije prepravljeni, a Kremlj je rekao da je predsednik “sasvim dobro”. Prema Fioni Hil, britanskom stručnjaku za Rusiju koja je radila u Beloj kući, a koja se sa ruskim predsednikom susrela više od jednom, Putin trenutno “ne izgleda” dobro.
– Lice mu je podbulo. Znamo da se žalio na probleme s leđima. Čak i da nije nešto ozbiljno, moguće je da prima velike doze steroida, a moguće je i da je nešto drugo. (Situaciju u Ukrajini) prati doza hitrine iza koje možda stoje lični faktori – rekla je Hil.
2) Dugački stolovi
Osobe oslabljenog imuniteta lakše će oboleti od ozbiljnijih slučajeva koronavirusa i drugih bolesti. To vredi i za osobe koje uzimaju lekove za potiskivanje imunološkog sistema. Mnogo se raspravljalo o tome zašto se Putin pridržava ekstremnih mera socijalnog distanciranja. Kada su se s Putinom sastali u Moskvi, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc morali su da sede sa druge strane šest metara dugačkog belog stola.
Čak je i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tokom jednog sastanka s Putinom koji se prenosio na televiziji morao da sedi s druge strane tog stola.
Na sastanku Veća sigurnosti Ruske Federacije koji se održao prošle sedmice takođe su se primenjivale više nego stroge mere socijalnog distanciranja. Putin je sedeo za svojim radnim stolom, a članovi Veća obraćali su mu se sa govornice na praktički drugoj strani prostorije.
The Telegraph piše i da su svi oni koji su se sastajali s Putinom – političari, biznismeni i njegovo osoblje – morali da budu u dvonedeljnom karantinu. Pisalo se i o tome da su se te osobe pre dolaska u Putinovu kancelariju tretirale dezinficijensom u spreju.
Putin, koji će 7. oktobra napuniti 70 godina, primio je Sputnjikovu vakcinu protiv Covida-19, ali njegovo vakcinisanje nije dokumentovano fotografijama ili videom, navodi britanski list i dodaje da vrlo stroge epidemijske mere imaju smisla ako je Putinovo zdravlje već načeto.
S druge strane, Putin se pre nekoliko nedelja rukovao i sedeo pored nevakcinisanog brazilskog predsednika Žaira Bolsonara.
3) Obaveštajni podaci
Marko Rubio, senator u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država iz redova Republikanske stranke, prošlog je vikenda uzburkao duhove kada je izjavio da s Putinom “nešto nije u redu”. Njegove tvrdnje nisu odbačene kao lupetanje teoretičara zavere jer se radi o visokorangiranom članu Odbora za obaveštajnu zajednicu Senata SAD-a, tvri The Telegraph. Budući da je član Odbora, Rubio prima obaveštajne podatke o kojima ne sme da govori.
– Voleo bih da mogu reći više, ali trenutno mogu reći samo da je prilično očito da nešto nije u redu s Putinom.
– Oduvek je bio ubica, ali sada se muči s drukčijim i značajnim problemom – rekao je Rubio te kasnije dodao da se čini da Putin ima i “neuropsiholoških zdravstvenih problema”.
Nije, međutim, otkrio na osnovu čega to misli.
Sve više ljudi traži da Amerika, ako ih ima, objavi obaveštajne podatke o Putinovom zdravlju. Bivši zaposleni u Beloj kući zadužen za pitanja nacionalne sigurnosti rekao je Telegraphu da smatra da bi SAD ovaj sukob trebao učiniti “ličnim” te da bi trebao objaviti sve što zna o Putinu.
Francuzi takođe sumnjaju. Jedan francuski službenik nakon Makronovog sastanka s Putinom koji je prethodio ruskoj ofanzivi u Ukrajini naslutio da je nešto posredi. On je rekao da Putin “nije bio isti” kao kada se pre dve godine susreo s Makronom. Bio je, tvrdi on, “rigidniji” i “ideološki obojeniji”, te da je “pošandrcao”.
Još uvek se ne zna zašto je Putin 2015. godine na 10 dana nestao iz javnosti, piše britanski list. Nagađanja da se radilo o zdravstvenom problemu tada su odbačena.
4) Ruski naučnik tvrdi da Putin boluje od Parkinsonove bolesti i raka
Valerij Solovej, bivši istoričar pri Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose, rekao je u novembru 2020. godine da je moguće da Putin boluje od Parkinsonove bolesti i raka. Dodao je i da bi 2021. godine zbog straha od bolesti mogao da napusti visoku politiku. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov tada je rekao da su Solovejeve tvrdnje “potpune besmislice” te da Putin u dogledno vreme ne planira napustiti politiku. Solovej je kasnije dao otkaz na Institutu te rekao da je radno mesto napustio zbog političkih pritisaka. Kasnije je uhapšen tokom protesta opozicije u Moskvi.
5) Putinova užurbanost
U želji da “povrati teritoriju koji smatra ruskim”, Putin je prethodno razmišljao i delovao dugoročno, tvrdi ovaj list i dodaje da je “u Gruziju 2008. godine prodro kako bi podržao želje za nezavisnošću Abhazije i Južne Osetije”, te da je “šest godina posle anektirao Krim”.
– Prema Ustavu Ruske Federacije, koji je promenjen 2021. godine, Putin bi se na dužnosti predsednika mogao zadržati do 2036. godine. To bi mu dalo dovoljno vremena da malo pomalo zauzima teritoriju i zbog tih akcija prima “packe” Zapada. Upravo su zato mnogi smatrali da će Putin prilikom zauzimanja ukrajinskog teritorija koristiti “salama” taktiku – navodi The Telegraph i dodaje:
– Upravo su se zato mnogi iznenadili kada je ruski predsednik odlučio odjednom zauzeti celu Ukrajinu, zemlju od 44 miliona stanovnika. Skeptici tvrde i da oružane snage koje je odvojio za taj cilj nisu dostatne. Sve to doprinosi nagađanjima da mu zbog zdravstvenih problema ponestaje vremena – tvrdi britanski list.
