Poljoprivrednici u Nemačkoj upozoravaju da bi zbog rata u Ukrajini veoma brzo moglo doći do “eksplozije” cena prehrambenih namirnica.
Potpredsednik Udruženja poljoprivrednika Sslezvig-Holštajna, Klaus-Peter Luht, rekao je za dnevnik Bild da bi hleb mogao uskoro koštati 10 evra. U supermarketima se rast cena već oseća, a nestašice ulja i brašna i više su nego vidljive.
Prošle nedelje pojedinni diskonti su povećali cene 150 proizvoda.
Kilogram brašna košta sada 45 centi, što je rast cene od 15,6 odsto, tost-hleb košta 89 umesto 79 centi, a pola kilograma pene rigate od skoro staje 69 umesto 49 centi.
Cena bio-kafe porasla je za čak jedan evro.
Luht upozorava da bi pojedini proizvodi mogli u potpunosti nestati sa rafova, kao što je suncokretovo ulje, marmelada…
Suncokretovo ulje u mnogim prodavnicama se razgrabi u ranim jutarnjim satima, a tamo gde se može naći, košta umesto 1,39 evra po litri, 1,79 evra.
U problemu i Austrija
Hleb i peciva će u Austriji poskupeti za do 20 odsto, najavljuje predstavnik austrijskih pekara Jozef Ssrot.
“Poskupljuje brašno, a time i hleb, zemičke i sva peciva. U zavisnosti od proizvoda, računamo sa skokom cene izmedju 10 i 20 odsto. Ne možemo drugačije”, objasnio je Šrot za dnevnik “Esterajh”.
Rekao je da nisu samo sirovine osetno poskupele, već i energenti.
“Moram hleb da ispečem i onda i isporučim. I tu imamo troškove”, naveo je Srot.
U Austriji “kukaju” I živinari. Kažu da zbog nestašice i poskupljenja hrane, odnosno žitarica čiji su Rusija i Ukrajina najveći svetski izvoznik, treba očekivati i skuplje meso, ali i jaja.
I Hrvatska strahuje od cena
Zbog rasta cene pšenice, običan, beli hleb bi u Hrvatskoj mogao da dostigne nezapamćenu cenu od čak 15 kuna (oko dva evra) za komad, potvrdila je zagrebačkom Jutarnjem listu direktorka Žitozajednice Nada Barišić.
Barišić kaže da je pekarska industrija poprilično zabrinuta jer je cena pšenice na rekordnom nivo, a mijenja se toliko brzo da se ugovori s dobavljačima potpisuju na rok od maksimalno mesec dana jer niko ne može i ne želi da garantuje da se cene neće menjati.
Kako se može primetiti, kilogram brašna u trgovinama sad je već deset kuna, što najbolje svedoči o stanju na tržištu. Cene pekarskih proizvoda u Hrvatskoj generalno neprestano rastu od 2020. godine, a iako je većina analitičara ranije predvidjala da će se situacija dosad stabilizovati, to se nije dogodilo i mi vidimo da tržište divlja, kao posledica rasta cijena energenata i goriva, od kojih zavisi poljoprivreda”, rekla je Barišić.
Za razliku od Čeha koji pozivaju na ograničenje izvoza pšenice, Barišić kaže da takve akcije u Hrvatskoj nisu potrebne jer je pšenica jedna od retkih namirnica koju Hrvatska ima u dovoljnim količinama za svoje potrebe.
