Osim svekrve Radojke, koja je jedva dočekala snahu u kući, lepo su je, kaže, prihvatili i meštani
Naučila sam srpski jezik kao da sam ga oduvek govorila. A i ovde sam se odlično snašla, jer su me svi lepo prihvatili. Najsrećnija sam, u stvari, što mi je suprug pun razumevanja i što je kruna našeg zajedništva i ljubavi trogodišnja Bojana.
Ovim rečima na čistom srpskom jeziku, uz široki osmeh priča nam Edmonda Kardaku Tomić (38), Albanka iz Skadra koja se pre nepunih pet godina udala za Zorana Tomića (39) iz kuršumlijskog brdsko-planinskog sela Sagonjeva.
I dok za ruke drži malenu devojčicu, Edmonda objašnjava da su iz sela udaljenog tridesetak kilometara došli do Kuršumlije kako bi završili neophodnu papirologuju, a zatičemo ih u zgradi opštine, gde su se i venčali.
– Sećam se našeg venčanja u oštinskoj sali. Tada mi je bio potreban prevodilac, jer sam znala samo nekoliko srpskih reči. A, eto, sada mogu drugima da držim časove iz srpskog jezika – priča kroz osmeh Edmonda i priznaje da se uprkos jezičkoj barijeri i po dolasku u suprugovo selo odlično snašla.
Osim svekrve Radojke, koja je jedva dočekala snahu u kući, lepo su je, kaže, prihvatili i meštani.
– To mi je pomoglo da prebrodim sve nedoumice i nepoznanice na koje sam u početku nailazila – kaže Edmonda dok njenu priču pažljivo prati suprug i potvrdno klima glavom. Iako ga nismo pitali, Zoran kaže da se nije pokajao zbog izbora supruge.
– Pošto ovde nije bilo devojaka koje bi se udale za mladića na selu, odlučio sam da sa bratom i rođakom krenem u Albaniju jer sam čuo da devojke iz Skadra žele da se udaju za naše momke – priča Zoran, koji u šali kaže da je ženidbom sa Edmondom dobio glavnu premiju na lutiriji.
– Iako ništa nismo imali ugovoreno, uspeli smo da pronađemo ženu koja razume srpski i koja nas je uputila na Edmondinu porodicu. Još toga dana smo dogovorili brak, ali smo kasnije još jednom otišli sa poklonima za njenu porodicu, a nju poveli sa nama. Odmah je pokazala koliko je vredna i da razume život na selu, iako je do tada živela u gradu.
Žive od poljoprivrede, obrađuju imanje, gaje jagode, maline, a od rada su uspeli da kupe i automobil, tako da sada lako stignu do grada. Zoran je srećan i zbog trogodišnje kćerkice, ali se nada da će Bojana uskoro dobiti brata ili sestru.
– Uz našu Bojanu sada imamo troje dece u selu, a ja se nadam da će ih biti još i da će ovo naše selo, koje je pogodno za razvoj voćarstva, imati još mladih bračnih parova i dece – kaže Zoran na kraju susreta.
VREDNA
– Kuma Edmonda je dobra i vredna. Kuća mojih kumova je zablistala otkako je kročila u nju, a pri tom je i odlična domaćica – priča venčani kum Tomića, Tomislav Đorđević, koji naglašava da je Edmonda tradicionalno vaspitana, što se u kuršumlijskom kraju, kaže, mnogo poštuje.
