Milica je postala simbol stradanja 79 mališana ubijenih tokom NATO agresije
17. aprila 1999. godine, između 21. 30 i 22 časa, trogodišnja Milica bila je pogođena fragmentom bombe, dok je bila u kupatilu na noši u Ulici Dimitrija Lazarevića Raše broj 8, u Batajnici
Milica Rakić imala je samo tri godine kada ju je geler NATO projektila ubio na noši. Da nije bilo rata i agresije na našu zemlju, da nisu “sipali” bombe po nama, ona bi bila živa, i danas bi imala 26 godina. Ipak, tog kobnog 17. aprila 1999. godine agresori su mučki ugasili njen mladi život…
Mala Milica je ubijena dok je sedela na noši, a majka Dušica joj je za to vreme spremala krevet za spavanje.
Na dan pogibije nacrtala je cvetiće, lale, i zalepila ih na zid. Te večeri oglasila se vazdušna opasnost nad Beogradom. NATO avioni su ponovo stizali da seju smrt.
– U daljini su odjekivale NATO bombe. Plašila se moja devojčica. “Mama, požuri. Dođi da me čuvaš”, rekla mi je Milica, a onda – prasak – ispričala je jednom prilikom majka Dušica.
– Začula se detonacija, lomnjava stakla i kupatilskih pločica, fasade… Tata Žarko je utrčao i zatekao dete bez svesti. Svuda oko nje bila je krv. Probao je da je spase. Uzeo ju je u naručje, sjurio se niz stepenice, pa u automobil, odvezavši je do Zemunske bolnice. Dežurni lekari su je primili…
Milica je postala simbol stradanja 79 mališana ubijenih tokom NATO agresije.
Pesma posvećena stradaloj deci
Srpski pesnik Dobrica Erić je u znak sećanja na Milicu Rakić i svu decu stradalu u NATO bombardovanju 1999. godine napisao pesmu.
Najmlađa Bojana Tošović imala je samo 11 meseci kada je poginula u zagrljaju svog oca,a ova je pesma tu da nas opominje, da se nikad ne zaboravi i ne ponovi.
Čiko, ja tebe gledam s neba
I vidim te kao na slici
Čiko, ja sam onaj cvet-beba
Koji si ubrao u Batajnici.
Ja sam bila ona mala
Milica, što je zadremala
U maminom zagrljaju
A probudila se u raju.
Sad nisam ona bulka rumena
Već beli anđelak one bulke
Što gleda svoje najdraže s neba
I vidi tebe… i tvoje ruke.
Moj tata se sada brije
A moja mama pegla pelene
Ja ih vidim i žao mi je
Što ne vide i oni mene.
Eno i moje roze noše
I lutke što se smešila na me
Kad su tvoje zle tice došle
I otele me od moje mame.
Sada sam se ovde popela
S nekom dečicom nepoznatom
Ali bih mnogo više volela
Da sam dole, s mamom i tatom.
Da ti kažem još samo ovo
Pa idi i zaboravi me
Mama će da me rodi ponovo
I daće mi još lepše ime!
