Važno da je što više povoda za slavlje, zar ne? Pogotovo u vremena koja su nas sustigla, kada nas je gotovo dve godine padnemija držala na distanci od dragih ljudi. I kako je došao i najradosniji praznik u hrišćanstvu, neki će proslaviti Uskrs danas, neki Vaskrs naredne nedelje, a porodica Halilović iz Tuzle će proslaviti i jedan, i drugi, ali i nadolazeći Bajram.
Bahrudin, Milena i njihove ćerke Emela i Elmedina iz Tuzle inspiracija su svima koji još uvek veruju u čoveka, a ne Srbina, Bošnjaka, hrišćanina ili muslimana. Nacionalne i verske pripadnosti ne priznaju, ne žele da se opredeljuju, jer su se oni već opredelili za ljubav. Milena (50) je Srpkinja, a Bahrudin (52) Bošnjak. Rodili su se i odrasli u Tuzli. Imaju dve ćerke, Elmedinu (22) i Emelu (15), slave i Božić i Bajram, ali i Uskrs i Vaskrs. Veoma se raduju aprilu i velikim praznicima.
– Mi se veoma veselimo nastupajućim praznicima. Prvo ide Uskrs kod tetke i tetka, zatim dolazi nama Vaskrs, ali i Bajram. Na Veliki petak farbamo jaja, obavezno nazdravimo crnim vinom. Kada smo sestra i ja bile male uvek smo brale travke za tradicionalno bojenje jaja. Prva jaja farbamo u crvenu boju i prvo jaje koje obojimo ostavljamo kao čuvar kuće preko cele godine. Veoma volimo da bojimo i šaramo jaja i zaista ih mnogo obojimo i našaramo na razne načine. Kada sam išla u niže razrede uvek sam nosila šarena jaja i slatkiše za čitav razred tako da smo Vaskrs proslavljali i u mojoj školi – započinje priču Emela, učenica ekononske škole.
Subota je dan za pripremanje kolača i slanih jela koja će biti na Vaskršnjoj trpezi. A nedelja – pa tu je tradicionalno takmičenje u kucanju jajima.
– U nedjelju ujutro kada ustanemo svako izabere svoje jaje, zatim se potucamo da vidimo čije je najjače. Kod kuće doručkujemo i to obično bude kulen, suvo meso (peka-pečenica), slanina, vareni sir, jaja i razna peciva. Posle doručka idemo baki gde se svi okupimo i ručamo. Posle ručka kod bake dolazimo kući i dočekujemo svoje goste. Svako od gostiju obavezno izabere svoje jaje i naravno krene tucanje jajima – nastavlja ova devojčica kojoj su u školi jednom tražili da se opredeli kojoj naciji pripada, ali ona kaže da podjednako voli i baku i nanu i poštuje isto i hrišćanske i muslimanske praznike, kao i njena porodica.
Praznična atmosfera započinje Uskrsom kod njene tetke.
– Proslava kod moje tetke je tradicija. Za svaki praznik se porodično skupljamo kod tetke i naravno tu su glavni tetak, ujko i moj tata, oni sva jaja polupaju – podelila je sa nama Emela.
Milena i Bahrudin su počeli da se zabavljaju u januaru 1992. godine, malo pre nego što je u Bosni izbio rat. Ipak, to je ojačalo njihovu ljubav i venčali su se 1998. uz apsolutnu podršku porodice. Od tada sa istim žarom porodično proslavljaju svaki praznik.
– Moj tata išao je prijateljima na Vaskrs, ali u svom domu nije proslavljao dok se nije oženio mojom mamom. Kada su stupili u brak, kako je koji praznik dolazio, počeli su da proslavljaju sve verske praznike od početka braka do dana današnjeg – priča.
Ubrzo nakon Vaskrsa Emelinu porodicu očekuje i Bajram, čemu se takođe veoma raduje jer je važno da se porodica okuplja, druži i voli. Od toga nema ništa uzvišenije.
– Za Bajram pravimo baklavu i ružicu, i naravno slana jela, nema određeno šta se sprema. Pošto je moj tata stariji od brata, na Bajram nam dolazi amidža sa porodicom, i naravno mamini brat i sestra sa porodicom. Naravno svaki praznik za nas mnogo znači, volimo familijarna okupljanja gde zajedno proslavljamo. Zahvaljujemo se i svim prijateljima koji nam dođu i ukažu čast za praznike. Bitno je ispravno razmišljati i biti čovek – poručuju Emela i njena porodica za kraj.
