U moru dokaza koji su predstavljeni na suđenju su snimljeni telefonski razgovori u kojima Marjanović pokušava da prijavi nestanak supruge
Mirno čekam presudu, savest mi je čista. Istina je na mojoj strani. Od prvog dana govorim da nisam ubio suprugu. Svestan sam da je nekada put do istine težak i trnovit, ali nemam sumnju da će ona i na kraju pobediti. Takođe se nadam da će se naći i najstrože kazniti ubica moje žene i majke mog deteta.
U ovakvom raspoloženju je Zoran Marjanović dok, slušajući predavanja monaha na Jutjubu, čeka epilog prvostepenog sudskog procesa koji su mnogi ocenili kao suđenje decenije. Kakva god odluka bila, Jelena Marjanović, koja je na brutalan način ubijena 2. aprila 2016. godine na nasipu u beogradskoj Borči, neće se vratiti, ako nikom drugom, onda svom detetu.
Podsetimo, Marjanović će danas saznati hoće li, kako je to postupajući zamenik tužioca Nikola Uskoković tražio, biti osuđen na maksimalnih 40 godina zatvora, ili će biti prihvaćen stav advokata odbrane, koji su i tokom pretresa i u završnim rečima žestoko i detaljno osporavali tužilačke navode i za svog branjenika tražili oslobađajuću presudu u ovom maratonskom procesu, koji je počeo novembra 2019. godine.
PRITVOREN 18 MESECI KASNIJE
Nakon što mu je supruga ubijena, Zoran je više puta bio u policiji na ispitivanju. Kako se moglo čuti u završnim rečima odbrane, dovođeni su mu i brojni psihijatri na razgovor. Tokom tih ispitivanja prošao je i poligraf. Na kraju je i uhapšen, 15. septembra 2017. godine. U pritvoru je proveo narednih deset meseci, odnosno 16. jula 2018, odlukom Apelacionog suda u Beogradu, pušten je da se brani sa slobode. Optužnica koja ga tereti za teško ubistvo supruge podizana je i vraćana više puta tokom 2018. i 2019, da bi na kraju stupila na pravnu snagu. Suđenje je počelo 5. novembra 2019. godine.
DOKAZI I OSPORAVANJA
Godinu i po dana kasnije dogodio se, čini se, ključni momenat tokom procesa, kada je u sud pristigao izveštaj „Telekoma”, prema kojem Marjanović nije svojom voljom isključio svoj mobilni telefon u vreme zločina. Odbrana je vrlo direktno osporavala i ostala veštačenja koja su rađena na zahtev tužilaštva. Još jedan ozbiljan kontradokaz je i nalaz stalnih sudskih veštaka da je Jelenin ubica morao biti krvav. Marjanović nije bio. Na njega je odgovoreno u završnim rečima, objašnjenjem da je Marjanović imao više istih maskirnih pantalona i da je imao vremena da se presvuče.
SUMNJIVA BRZINA PRIJAVE
U moru dokaza koji su predstavljeni na suđenju su snimljeni telefonski razgovori u kojima Marjanović pokušava da prijavi nestanak supruge. Ono što baca sumnju jeste činjenica da je dosta brzo prijavio nestanak supruge. Iz završne reči zamenika tužioca proizilazi da je Marjanović izvršio zločin, odmah potom uključio telefon, glumio uznemirenost i prijavio nestanak da se u njega ne bi posumnjalo. Odbrana je, međutim, odbacila ove sumnje. Ukazali su da su Zoran i Jelena imali ustaljenu rutinu kada bi išla na trening – uvek su se nalazili na kraju nasipa.
Zoran, u vreme kada je trebalo da se nađu, nije video suprugu i počeo je da brine. Počeo je da je zove telefonom, što potvrđuju identifikovani pozivi na njenom i njegovom telefonu. Kako mu se nije javljala, a nije je video ni na mestu gde je trebalo da se sretnu, Zoran je počeo da se raspituje kod prolaznika, opisujući kako je Jelena bila odevena. On je, uznemiren i zabrinut, pozvao policiju, a zatim i prijatelja policajca, da bi na kraju i formalno prijavio nestanak.
(NE)SPORAN ALIBI
Jedan od dokaza o kojem se tokom suđenja žestoko raspravljalo je i svedočenje ćerke Marjanovića, koja sada ima 11 godina. Jana je u svom svedočenju objasnila da se tog dana nije odvajala od oca i da nisu silazili sa nasipa. Tužilaštvo je iznelo tezu da je Zoran imao vremena da siđe sa nasipa do kanala, ubije Jelenu i vrati se kod ćerke.
– Kako se to Jelena i Zoran spuste sa nasipa a dete ostane samo na njemu, i toga se Jana ne seća, nego tvrdi da je sve vreme bila s tatom? Kako to da dete sa nasipa ne vidi i ne čuje šta se dešava u njegovom podnožju? – pitao je jedan od Marjanovićevih branilaca Veljko Delibašić.
Tužilaštvo je stava da Janino svedočenje nije od značaja jer je detetu sve to zbunjujuće, bila je vrlo mala i moguće je da se ne seća čitavog dana. Povrh toga, ukazali su, postoje sumnje da je bila pod uticajem porodice Zorana Marjanovića.
MOTIV IZVUČEN IZ ISKAZA FRIZERKE
Motiv Marjanovića da ubije suprugu izvlači se iz iskaza Teodore Krsmanović, Nore Karleuše, ali i Jelenine frizerke Zorice Gemović. Ona je svedočila o poremećenom odnosu između Zorana i Jelene, navodeći da joj je Jelena u više navrata ispričala kako je omalovažava, govori joj da je debela i ružna, kao i da joj je život u njegovoj kući katastrofa, i da joj dođe da uzme dete i ode. Kada ju je Zorica pitala zašto se ne razvede, ona joj je odgovorila: „Zoko, on bi me ubio”.
Piše: Objektiv
