Ovo za Kurir tvrde bivše radnice privatnog doma za stare “Rojal” u Krnjači, koje ukazuju da su zbog neadekvatne nege mnogi korisnici dobili šugu, a bilo je i smrtnih slučajeva.
Korisnici privatnog staračkog doma “Rojal” u Krnjači gladuju danima, zbog neadekvatne nege mnogi su dobili šugu, a bilo je i smrtnih slučajeva jer je radnicima zabranjeno da pozovu Hitnu pomoć kada nekom od korisnika pozli, tvrde za Kurir radnice koje su iz ove ustanove pobegle glavom bez obzira.
Kako kažu, tu mučionicu su napustile i zbog toga što vlasnik nije ispunio obećanje da će legalizovati taj dom za stare, a i plate im nije isplaćivao mesecima unazad.
Skupile su hrabrost da za Kurir otkriju šta se sve dešava iza zatvorenih vrata luksuzno uređene vile u Krnjači, ali zbog ozbiljnih pretnji koje su od vlasnika dobijale po odlasku želele su da, iz bezbednosnih razloga, za sada ostanu anonimne.
ŠTA JE S LICENCOM
Rad na crno skoro tri godine?
Bivše radnice tvrde da privatni dom za stare “Rojal” već skoro tri godine radi na crno, bez licence, a ovog doma nema ni na listi licenciranih privatnih domova za stare u Beogradu koju je na svom sajtu objavilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Uprkos tome, na sajtu ovog doma je istaknuto da imaju licencu za rad, ali nisu objavili dokument koji to potvrđuje.
– U domu ima 40 korisnika, a samo jedna sestra vodi računa o njima, mravi šetaju po prostorijama. Higijena je na veoma lošem nivou, korisnici doma dobili su herpes, pa čak i šugu. Mazali su ih sumpornim kremama, dok doktore nismo mogli da pozovemo kada smo hteli i kada je to bilo potrebno. Doktor dolazi jednom mesečno po naredbi gazde, mi smo se borili za to da dolazi svake nedelje, ali bezuspešno – kaže bivša radnica doma “Rojal” (ime i prezime poznato redakciji) i tvrdi:
– Zaprećeno nam je da, ako nekome od korisnika pozli, ni slučajno ne zovemo Hitnu pomoć i da je bolje da nam umru u domu kako bi srodnici uzeli naš pogreb, pošto vlasnik doma ima procenat od toga.
Druga sada već bivša radnica “Rojala” (ime i prezime poznato redakciji) potvrđuje ove navode i dodaje da je ishrana starijih ljudi u domu jeziva.
– Ti ljudi gladuju po nekoliko dana, nemaju šta da jedu i nema ko da ih nahrani. Kuvarice raspolažu sa veoma malo sastojaka, dva kila mesa i pomalo povrća na čak 40 ljudi. Te žene su čak i od novca iz svog džepa kupovale namirnice – jogurt, mleko, lubenicu i drugo voće i ostale neophodne stvari koje su mogle da priušte. Nisu više mogle da gledaju te jadne ljude kako se muče i gladuju – navodi naša sagovornica
Ona ukazuje i na uvrede i pretnje koje je doživela kada je vlasniku saopštila nameru da da otkaz.
– Kad sam videla šta se tamo dešava, želela sam da pobegnem. Odmah sam počela da tražim novi posao, a kad sam to rekla gazdi, on je zapretio i meni i mojoj porodici da će nam “slomiti koske” i da zna gde živimo. Zbog straha i fizičkih pretnji nisam smela tada da odem, trpela sam tu agoniju i bila svedok stravičnim scenama. Nisam mogla to više da gledam, napustila sam posao i pobegla iz Beograda – priča ova žena.
I treća bivša radnica (ime i prezime poznato redakciji) doma za stare u Krnjači svedoči o užasu u toj ustanovi.
– Ovo nije dom, pre bih ga nazvala mučilištem. Korisnicima stalno uzimaju telefone, a ako “nisu dobri”, vezuju ih za krevet ili zaključavaju. Mi smo im pomagali i trudili se koliko smo mogli. Starijem gospodinu koji ima dijabetes nisu davali da jede. Nije bio dementan, a kada su ga pitali iz Hitne da li ga je neko obilazio i ponudio hranu, njegov odgovor bio je – ne. Davala sam mu šećer i polivala ga vodom. Kad se malo povratio, uzeo je da jede, onako halapljivo, nikada to neću zaboraviti. Sedela sam pored njega i plakala – priča sagovornica Kurira i dodaje da je dobila strašne kritike jer je pozvala Hitnu pomoć kada je korisniku pozlilo.
Tvrdi da je i ona dobijala pretnje od gazde.
– Nismo bili plaćeni, a kad sam pitala za novac, rekao mi je da pare neću dobiti nikad i da jedino može da me unakazi i skloni s lica zemlje – kaže ona.
ZAKLJUČANA KAPIJA
Nema komentara od vlasnika
Kurir je juče pokušavao da stupi u kontakt s F.J., vlasnikom doma “Rojal”, ali se on nije javljao na telefon, niti je odgovarao na poruke, a još čekamo i odgovore na pitanja koja smo domu uputili mejlom u vezi s navedenim optužbama. Kada smo otišli na lice mesta, zatekli smo zaključanu kapiju na ulazu, a zaposleni nisu hteli da nas puste unutra i poručili su da ne smeju da razgovaraju s novinarima.
