Prvi put u istoriji nedvosmislena većina građana Srbije je protiv ulaska naše zemlje u Evropsku uniju, pokazuju istraživanja agencije Ipsos.
Razlog za to su pritisci koje Srbija trpi od EU, a tiču se uvođenja sankcija Rusiji. Prema istraživanju pomenute agencije, protiv evropskih integracija je čak 44 odsto građana, dok je 35 odsto za integracije, a ostalih 21 odsto ne zna ili ne želi da se izjasni.
Po pravilu, do pada podrške za ulazak u EU dolazilo je u kriznim situacijama – kada su rasli pritisci u vezi sa Kosovom ili kada je proglašena pandemija koronavirusa. Ipak, nikada se nije dogodio sunovrat podrške kao poslednjih nedelja.
Marko Uljarević, direktor Ipsosa, kaže da se danas, prvi put od kada se prate trendovi vezani za evropske integracije, registruje da veći broj građana Srbije ne bi glasao za pristupanje Evropskoj uniji na eventualnom referendumu, u odnosu na one koji integracije podržavaju.
„U martu smo imali oštar rast broja ljudi koji su protiv evropskih integracija, praćen blagim padom onih koji integracije podržavaju. Proteklih mesec dana su nam doneli nastavak trenda rasta broja ljudi koji se protive pristupanju EU, uz još oštriji pad onih koji podržavaju integracije. Sada imamo 34,9 odsto građana koji bi na referendumu podržali pridruživanje Srbije EU, dok bi protiv glasalo 43,8 odsto“, navodi Uljarević za “Blic”.
„Koliko god je u proteklim godinama Srbija bila uspešna u balansiranju svoje međunarodne politike, sadašnje okolnosti su takve da svakodnevni pritisci da se Srbija opredeli i pridruži sankcijama Rusiji svakako opredeljuju građane da se drugačije odrede prema Uniji. Sigurno i Rusija ne sedi skrštenih ruku, već koristi svoju meku moć koja dolazi, pre svega, od energetske zavisnosti Srbije, ali i podrške u međunarodnim organizacijama vezanim za status Kosova, ali to se u javnosti ne vidi“, kaže on.
Na pitanje kako objašnjava da je do sada većina ljudi u Srbiji podržavala integracije, Uljarević ističe da je, uprkos negativnom sentimentu, veliki broj građana evropskim integracijama pristupao racionalno, pa smo tako konstantno imali dvadesetak procenata, odnosno oko milion građana Srbije koji bi na eventualnom referendumu glasali afirmativno bez obzira na to što oni lično ne gaje baš pozitivan sentiment prema EU.
„Kad tim racionalnima dodamo i one koji su imali i pozitivan sentiment i uz to su podržavali evropske integracije Srbije, uvek smo imali veći broj građana koji bi na referendumu glasali za pristupanje. Dakle, podrška evropskim integracijama nema samo emotivnu komponentu, već je racionalna podjednako ili više izražena“, navodi Uljarević.
Kada pada podrška evropskim integracijama?
Period sa dvotrećinskom većinom podrške u opštoj populaciji je završen onog trenutka kada se priznanje Kosova kao nezavisne države prvi put javilo kao preduslov evropskih integracija Srbije..
Kada se pogleda struktura podrške po partijskoj liniji, onda je jasno da ni u jednoj od političkih stranaka ne postoji homogen odnos prema EU.
„Čak i kod koalicije Moramo, koja odudara od klišea, imamo, jedan manji, ali značajan procenat evroskeptika, bez obzira na njenu neupitnu proevropsku orijentaciju. ‘I Evropa i Kosovo’ nije odlika samo jedne ili dve stranke u Srbiji, već gotovo celokupne političke scene, ali shodno Vučićevoj snazi, značajan deo podrške evropskim integracijama dolazi od glasača SNS. Vučićeva stranka u suštini jeste prosek Srbije, i Vučićev otklon od evropskih integracija bi bio događaj sa dalekosežnim posledicama na politički život u Srbiji, u ovom trenutku dalekosežnijim od onih koji su usledili nakon formiranja te stranke. Zato je i na njima najveći teret evropskih integracija, ili da budem precizan, teret je na Vučiću. Na to ga obavezuje rezultat koji je postigao na predsedničkim izborima, i onolika razlika u glasovima između njega i partije koju još uvek vodi“, ističe Uljarević.
Koga Srbi biraju, Evropu ili Rusiju?
Uljarević navodi da nametnuta dihotomija Rusija ili Zapad nije paradigma koju treba da usvojimo kao okvir u kom se donose odluke.
„Za Srbiju je ključ da pokaže zrelost i da svoje interese stavi na prvo mesto, a da od partnera traži veći nivo razumevanja i podrške. Iako sam svestan lakoće kojom ovo izgovaram, naslućujem i težinu da se to i realizuje u praksi“, kaže Uljarević.
Uz to, kako objašnjava, narativ koji se gradi oko uloga je takav da se za EU i Srbiju vezuje uslovljavanje, a za Rusiju podrška, i on nije dobar ni za EU, a ni Srbiju.
„Iako je banalizacija, umesto rečenice – uslovljavamo vas da promenite ili postignete – ista poruka se može postići i sa pristupom –podržavamo vas da promenite ili postignete, a s obzirom na komplementarnost ciljeva, efekat bi zasigurno bio bolji. Ipak, paradoksalno zvuči, najveće šanse za oporavak podrške evropskim integracijama imalo bi Vučićevo snažnije opredeljenje i zalaganje za evropske integracije Srbije“, zaključuje Uljarević.
