Старац Пајсије Светогорац тврдио је да уколико је смиреноумље наш једини циљ, Бог ће нам све остало дати “бесплатно.”
“Када Бог види да смо горди и надмени, Он допушта да се у нашем животу појаве искушења. Он ће их уклонити тек онда када види да смо се смирили.
Бог безгранично воли човека. Њему су врло добро познати проблеми свакога од нас и жели да нам помогне и пре него што га замолимо за то. Будући да је свемоћан, нема тешкоће коју Бог не може превазићи, изузев једне.
Тешкоћа са којом се Бог суочава, и ја то понављам, јесте само једна, тј. Он нам „не може“ помоћи уколико наша душа није смирена. Бог „тугује“ јер види Своје створење како пати, а “не може” да му понуди било какву помоћ. Ако нешто и понуди, то ће (човеку) нашкодити, будући да његов ум није смирен.Шта год да се догоди човеку, зависи искључиво од његовог смиреноумља. Ми, на пример, видимо како се човек бори и на крају бива потчињен некој својој страсти. Бог допушта да се то догоди само из једног разлога, односно, зато што је његова душа испуњена сујетним помислима и гордошћу. Човек можда мрзи ту страст и напорно се труди да је се ослободи. Он, међутим, ништа неће постићи јер му Бог не помаже и неће му ни помоћи све док не стекне смиреноумље.
Иако човек мрзи ту посебну страст, потчињен је својој гордости, а то је страст која га уводи у све остале страсти.
“Гордост је узрок сваке страсти”, каже Свети Јован Лествичник. Човек би желео да духовно напредује и моли Бога да му подари љубав, молитву, послушање и све остале врлине. Морамо бити свесни да нам, без обзира колико се трудимо, Бог неће подарити оно за шта га молимо све док не задобијемо смиреноумље.
Уколико је смиреноумље наш једини циљ, Бог ће нам све остало дати “бесплатно.”
Бог од нас жели и захтева само једну ствар, а то је наше смирење.”
