Krunoslav Kićo Slabinac, jedan od najvećih pevača na našem prostoru, preminio je 13. novembra 2020. Kolege i ljubitelji njegove muzike s tugom se sećaju pevača. Bio je buntovan, bez dlake na jeziku. Borio se ne samo za sebe nego i za kolege njegove generacije. Kićo je obožavao svoj posao, isticao je da pevanje nije njegov posao nego poziv. Pevao je do samoga kraja jer muzika je, stalno je govorio, bila njegov život.
Kićo Slabinac je pre dve godine zbog koronarne bolesti, koja mu je bila zahvatila krvne sudove, završio u bolnici. Operacija je uspešno završena, ugrađena su mu tri bajpasa, ali oporavak se zakomplikovao jer mu rana na grudima nije zarastala kako treba. U bolnici je bio tri meseca. Svi su se nadali da će krenuti na bolje, ali Kićo nije izdržao.
Jedna od najvećih ljubavnih balada s naših prostora je njegova pesma “Zbog jedne divne crne žene”, a decenijama se nije znalo da je numera posvećena Mirjani Antonijević.
Kićo je Mirjanu upoznao na američkoj turneji i to je bila ljubav na prvi pogled, ali očigledno jednostrana, a pevač je svojevremeno ispričao kako se zaljubio u nju.
– Odleteo sam u Njujork na turneju i tamo sticajem okolnosti upoznao divnu crnokosu devojku. Zaljubio sam se kao dečak. I kao uvek u našoj profesiji, dolazi ono najteže. Odlazak. Ne znam da li su to već godine ili sam po naravi takav, ali sam u avionu strašno patio. U toj srebrnoj ptici su se svi oduševljavali izlaskom sunca, a ja sam sedeo tužan i sam. Tu sam napisao tekst a kompozicija mi je već polagano sela u uvo… U Zagrebu sam je završio, a zatim snimio na ploču. Postala je tražena jer je iskrena i napisana u jednom dahu – pričao je on tada, a potom otkrio čime ga je povredila.
– Naše poznanstvo i ljubav povredili su me na vrlo grub način. Međutim, da kažem malo više o toj tajanstvenoj, kako su je neki nazivali. Zove se Mira i rodila se i živela u našoj zemlji sve do svoje 4. godine. Zatim je otišla u Sjedinjene Države. Posle toliko godina sada je došla ovamo i nakon mesec dana pojavio se mali intervju u jednom listu. Šta je tu svega nadrobljeno! Nisam verovao svojim očima. Žao mi je zbog nje. Jedna iskrena inspiracija i ljubav tako su povređene. Nije mi jasno zašto su se okomili na mene. Ja ni od koga nisam sakrivao Miru, vodio sam je svuda sa sobom, i na izlete, i na koncerte. Volimo se iako je pre bila udata, a to je zaista samo naša stvar. Zašto nisu mogli da budu kavaljeri prema jednoj ženi a ne da je bezobzirno napadnu kojekakvim izmišljotinama.
– Ona je tada bila u braku koji je bio pred raspadom i kako je napisala u svojoj knjizi, mi smo se našli i uklopili jedno drugome u život. Nismo o tome smeli da govorimo. Prepreka je bila što je ona navikla na život na njujorškom asfaltu i dolazak u Osijek ili Zagreb nije dolazio u obzir, a ja se nisam vidio tamo. Ona je to naprasno prekinula, kako to već žene znaju; našla je nekog drugog i prevarila me da bih ja nju ostavio. Jako smo se ružno rastali, ružno za mene, ali o tome neću govoriti. Bilo je to 1974. godine. Nismo se više čuli nakon toga, ali zajedničke prijateljice rekle su mi da se isplakala kad je saznala da sam se oženio. Pesmu sam napisao njoj, iako je ona tinjala u meni i pre, samo je bilo dovoljno da upoznam nekoga kome ću posvetiti tekst – ispričao je tada Kićo.
Ponovo su bili stupili u kontakt dve godine pre njegove smrti, a zvao ju je kad je krenuo u bolnicu. Kao da je predosetio da će to biti polednji put da će se čuti.
Tad se šalio i obećao je Mirjani da će je nakon operacije nazvati. Čim se nije javio, znala je da nešto nije u redu.
– S njegovim odlaskom svijet je puno izgubio. Ja još nekako mislim da će me nazvati. Nedostaju mi njegovi vicevi i vedro raspoloženje – rekla je tad Mirjana. Kići je dugo trebalo da preboli tu ljubav. Bio je ludo zaljubljen u nju, a iako je to bila ljubav na daljinu, trajala je četiri, pet godina.
