Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo
Svake godine 27. januara Srbija slavi jedan od najvećih pravoslavnih praznika – Svetog Savu ili Savindan, praznik posvećen najvećem srpskom svetitelju, zaštitniku škole, učitelja i đaka.
Srbi ga vekovima vole i poštuju i veruju da predskazanja na njegov dan ukazuju kakva je godina pred nama. Veruje se da ovaj svetitelj može da umiri more i oluje kao i da stvori vodu iz kamena.
Postoji i verovanje da na Savindan ne treba nositi crveno, kao ni oštriti noževe, britve i druge alate… Ovo verovanje potiče iz starih vremena, dok su seljaci strahovali da im vukovi ne pojedu stoku.
Sveti Sava se smatrao pastirom i zaštitnikom stoke, te se ona na Savindan po običaju sama puštala na ispašu. Međutim, crveno se nije nosilo jer se verovalo da boja krvi privlači vukove. Isto tako na sutrtašnji dan ne valja otvarati britvu i oštriti noževe ili bilo koji alat kako bi vukovima čeljusti ostale sklopljene.
Iako je sutrašnji dan crveno slovo, na Svetog Savu za kućne poslove uglavnom važi suprotno od onoga što je uobičajeno na velike praznike. Baš zato što se stoka u staro vreme puštala sama na ispašu, smatralo se da domaćin Savindan treba da iskoristi za sve bitne kućne poslove.
Sutra smeju da se rade kućni poslovi, a čak je poželjno da se obavi veliko spremanje.
Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, makar neku novu pesmu, jer će se u suprotnom ulenjiti i neće dovoljno napredovati cele godine.
