Neda Ukraden mnoge lepe i ružne trenutke svog života pretočila je u reči u knjizi “Zora je svanula”. Najteže joj je palo pisanje o teškim danima koje ni decenijama kasnije nije uspela da zaboravi.
“Nije bilo lako dok sam pisala knjigu proživljavati ponovno tužne i neugodne situacije, posebno te tragične 1992. Naime, kada sam tog aprila 1992. po povratku s turneje po Švedskoj, silom prilika i neočekivano ostala na beogradskom aerodromu, nemoćna da poletim za Sarajevo, jer avioni od početka meseca više nisu leteli za Sarajevo, nisam ni slutila da će od tada moj život, kao i ta karta, neplanirano postati ‘one way ticket’”, rekla je Neda i istakla da joj je otac preminuo od tuge.
Nisam mogla pretpostaviti da više nikada neću preći prag svog novog, lepo opremljenog stana na sarajevskim Ciglanama, koji sam te 1992. zaključala i krenula na koncerte u Švedskoj. Nisam ni slutila da ću svoj lokal i stanove na Ilidži i u Lužanima, sve prepune, kao i poslovne prostore na Ciglanama, otada videti samo na papiru i da će mi otac, u 69. godini života, umreti od tuge za svojim domom, svojom Ilidžom. Džaba nagrada ‘najpopularnija Sarajka’ lista ‘Svijet’ iz 1991., džaba brojni koncerti i svi naši apeli za mir, džaba vera u suživot. Mržnja, ljubomora, zavist bili su, ipak, presudni u tim vremenima, a trebalo je i nekako opravdati pljačku i uništenje svih naših dobara, svega što smo generacijama, godinama moji roditelji i ja sticali”, rekla je za “Azru” Neda i naglasila da joj život u Sarajevu poslužio kao inspiracija za jedan hit.
“Kako se od najpopularnije Sarajke u oktobru 1991. postaje omražen nekoliko meseci kasnije, najbolje pitati one koji su izmišljali razne laži i uvrede svih tih godina. No, sreća pa sve te izmišljotine nisu mogle trajati doveka, jer je istina koja je bila sasvim drugačija, morala kad-tad izaći na videlo. Naravno, nije bilo lako to sve izdržati, tim više što sam i u Beogradu doživela mnogo neugodnosti, paljenje lokala, puno nerazumevanja. Strašna vremena! Bilo, ne ponovilo se!
No, život ide dalje, nauče se neke lekcije, pa u ime ljubavi porodice, publike, u ime dobroga i pozitivnog, nastaviš dalje. Teško je kad izgubiš nekog bliskog, sve drugo može se vratiti, obnoviti, zameniti. Život koji sam živela u Sarajevu za mene je bio nezaboravan i poslužio mi je kao inspiracija da 1993. napišem pesmu ‘Sarajevo, Sarajevo, gdje je moja raja’, koju sam snimila s grupom ‘Regina’ i koja je kultna pesma mnogih koji su se silom prilika raselili širom sveta, i koje sretnem na svojim koncertima”, ispričala je za pomenuti magazin Ukradenova.
