Značaj žalfije u istoriji i njena lekovitost
Zakonom je bilo obavezno uzgajanje žalfije, čiji je značaj u istoriji i lekovitost bili poznati još u srednjem veku u Evropi, a u istočnoj medicini stolećima pre nove ere. Salvia officinalis, poznata kao žalfija, kadulja, kaloper, kalaver, džiger-trava, kuš, slavulja itd., je raskošna mediteranska biljka čije listove i cvetove se skupljaju u periodu od maja do jula. Ona je poznata po svojem izrazitom mirisu i gorko-ljutom ukusu.
Upotreba žalfije
Današnja farmaceutska industrija iscrpljuje sve blagodeti žalfije, a istraživanja pokazuju da se u njoj kriju i odgovori na pitanja za koja konvencionalna medicina još uvek nije dala odgovore. Iz žalfije se izdvajaju lekoviti sastojci koji se koriste za proizvodnju različitih lekova, sprejeva, pastila, vodica za ispiranje usta, sapuna, krema, pasti za zube, čajeva, eteričnih ulja i čak parfema u kozmetologiji. Naučnici ispituju uticaj žalfije na kognitivne sposobnosti, stres, depresiju i anksioznost.
Svojstva žalfije
Žalfija ima mnoge lekovite i terapijske svojstva. Ona je antiseptik, antibiotik, antimikotik, kao i protuupalno sredstvo. Ona pomaže u smanjenju napada astme, pomaže u regulisanju menstruacije i menopauze, smanjuje nadutost i pomaže u lečenju probavnih problema. Žalfija takođe ima korisna svojstva za kožu, pomaže u lečenju akni i opekotina. Ona je korisna i za oralnu higijenu, pomaže u lečenju infekcija usne duplje i zubobolje. Pored lekovitih svojstava, žalfija ima i neka korisna kozmetička svojstva. Ona je korisna za kosu, jača i štiti vlasište, pomaže u lečenju peruti i suve kože
Žalfija je takođe korisna za kosu, čineći je jačom i sjajnijom. Ukupno, žalfija je višenamenska biljka sa dugom istorijom medicinske upotrebe i i dalje se smatra vrijednim izvorom u moderno vrijeme.
